Jutarnja činija žitarica je prilično normalan način da započnete dan. Međutim, ispostavlja se da ovaj doručak može povećati rizik od demencije. Naučnici su pronašli vezu između visokih nivoa tiamina – često dodavanog u žitarice – i kognitivnog propadanja, što može biti preteča demencije. Vitamin B1 se takođe prirodno nalazi u mnogim drugim namirnicama, uključujući integralne žitarice, mahunarke i losos. Nedostatak ovog vitamina povezan je sa nekoliko zdravstvenih problema, uključujući lošu memoriju i umor.
Stručnjaci iz Kineskog univerziteta Anhui Medical u Hefei-u su zaključili da je optimalna dnevna količina tiamina koja se konzumira 0,68 mg. Međutim, prosečna činija žitarica sadrži otprilike 1,2 mg – gotovo 0,6 mg više od preporučene količine stručnjaka. Naučnici su rekli da tiamin može regulisati nivoe acetilholina – neurotransmitera koji igra ulogu u memoriji, učenju i pažnji.
– Visoki nivoi acetilholina u mozgu mogu nepovoljno uticati na kogniciju. Stoga pretpostavljamo da visoki nivoi unosa tiamina putem ishrane mogu dovesti do kognitivnog propadanja indukujući povišene nivoe acetilholina u mozgu – rekli su istraživači, piše San.
Namirnice bogate tiaminom
Piletina, u svim njenim oblicima, često se ističe u negativnom kontekstu u naučnim istraživanjima. Od masne slanine do ultra-prerađenih parizera, ova vrsta mesa uvek je u centru pažnje zbog negativnog uticaja na naše zdravlje. Mleveno svinjsko meso, često korišćeno za pravljenje ćufte i lazanje, sadrži prosečno 0,9mg na porciju od 100g.
Štetnost ultra-prerađene hrane na rizik od demencije
Većina nas dobro zna da ultra-prerađena hrana nije dobra za nas. Pored toga što grickalice poput keksa i čipsa sadrže malo ili nimalo hranjivih materija, sve više dokaza sugeriše da mogu oštetiti naša tela. Kineski istraživači otkrili su da ultra-prerađena hrana može skratiti vaš život tako što povećava rizik od demencije. Kao deo studije objavljene u Američkoj akademiji neurologije 2022. godine, istraživači su pratili prehrambene navike 72,083 ljudi iz Velike Britanije starijih od 55 godina tokom 10 godina. Otkrili su da za svako povećanje od 10 odsto u dnevnom unosu ultra-prerađene hrane, postoji 25 odsto veći rizik od demencije.
Uticaj ishrane na rizik od demencije
Alkohol nije baš dobar za nas – ali mnogi verovatno nisu svesni koliko noć van kuće može biti loša po zdravlje. Prekomerno konzumiranje alkohola povezano je sa smanjenjem volumena belog materijala mozga, što dovodi do problema u funkcionisanju mozga, objašnjava Alzheimer’s Society.
Tokom dužeg vremenskog perioda, konzumiranje više od preporučene granice od 14 jedinica alkohola nedeljno “može smanjiti delove mozga uključene u pamćenje”, objašnjava se na njihovoj veb stranici.
Mediteranska ishrana kao zaštita od demencije
Neki stručnjaci sada sugerišu da pridržavanje mediteranske ishrane može pomoći u smanjenju šansi za razvoj demencije. Nedavno veliko istraživanje sugeriše da pridržavanje ove dijete može smanjiti rizik od demencije do 23 odsto. Jedan od razloga za to je što je ova ishrana bogata antioksidansima iz voća i povrća, što može pomoći u zaštiti od oštećenja moždanih ćelija povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i
Vajberu.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
BONUS VIDEO: