in

Nakon ovih podataka promeniteće život iz korena, a posebno žene (FOTO)

Koliko boravak u prirodi i fizička aktivnost utiču na mentalno zdravlje i na aktivaciju mozga poznato je kroz mnoga istraživanja. Blagotovrno dejstvo na pojedine poremećaje poput anksioznosti i depresije svakako ima aktivno bavljenje sportom, imajući u vidu da se kroz njega luče hormoni sreće koji pozitvno utiču na našu psihu. Ipak, sada je nauka otišla dalje u istraživanjima te otkrila nove iznenađujuće detalje koji bi otkrili na koji način se može sprečiti pojava bipolarnog poremećaja kod ljudi.

shutterstock.com

Bipolarni poremećaj

 

Ako je verovati istraživanju koje je rađeno nad učesnicima u Vasalopetu, najvećoj skijaškoj trci na duge staze u Švedskoj, oni koji su učestvovali u ovoj aktivnosti imali su manje predispozicije, odnosno pokazatelje za pojavu bipolarnog poremećaja. Međutim, kada su u pitaju žene, njihov učinak na skijanju je bio presudan za to da li su izložene riziku od ovog poremećaja ili ne. Tako je utvrđeno da su one žene koje su imale velike performanse pri skijanju, pod većim rizikom od onih koje sporo skijaju. Međutim, u istraživanju se ovo nije odrazilo i na muškarce. Ova studija je objavljena u međunarodnom časopisu za bipolarne poremećaje.

Pošto se ova bolest generalno odražava na energičnost osobe i kako se ona oseća, naučnici su se pitali da li vežbanje ima uticaj na verovatnoću razvoja ovog poremećaja. Istraživači su otkrili i da su u ranijim istraživanjima utvrdili da fizička aktivnost umnogome utiče na manji rizik razvoja depresije i anksioznih poremećaja. Prema dobijenim podacima ovaj rizik ide i  do 50 odsto pa i više, ali su sada želeli da otkriju da li ona ima preventivnu ulogu, naročito kada su u pitanju složeniji psihijatrijski poremećaji kao što je ovaj.

Foto: Shutterstock

Studija je pokazala da su skijaši u mnogo manjem riziku od pojave bipolarnog poremećaja, od neskiaša i fizički neaktivnih ljudi

 

Rezultati su pokazali da je bilo dvostruko više osoba sa bipolarnim poremećajem među neskijašima nego među aktivnim vežbačima na snegu. Istraživačica i autorka projekta Martina Svenson kao i njene kolege analizirali su podatke u pomenutoj skijaškoj trci u periodu od 1989. godine do 2010. godine na ukupno 197.685 učesnika. Oni su upoređeni sa grupom neskijaša, čime se broj povećao na 395.369 ispitanih. Pošto je poznato da se skijaši kao i generalno fizički aktivni ljudi zdravo hrane i ne puše, da bi istraživanje moglo da bude relevatno i da se poklapa, iz njega su isključeni ljudi lošijeg zdravlja kao i oni sa raznim oboljenjima. 

– Naša studija ne kontroliše ishranu i druge aktivnosti  koje mogu biti povezane sa aktivnim načinom života. Na ponašanje pri vežbanju i pojavu bipolarnog poremećaja uticaće genetika, psihološki faktori koje nije moguće istražiti u ovoj studiji –  navodi Martina Svenson, a prenosi Psajpost. 

shutterstock.com

Nema tačno utvrđen uzrok bipolarnog poremećaja

 

Bipolarni poremećaj se karakteriše od duboke depresije do ekstremne euforije, navodi Stetoskop.info. Ove epizode se smenjuju brzo, a ponekad jedna faza traje danima. Niko ne može da utvrdi pravi uzrok nastanka ove bolesti, dok mnogi pokazatelji sugerišu da on leži u genetskoj predispoziciji koju ima pojedinac. Mozak kod osoba sa bipolarnim poremećajem je osetljiviji na fizički i emocionalni stres, pa dolazi do smetnji u prenošenju nervnih impulsa. 

 

BONUS VIDEO: