in

Lekari imaju pune ruke posla: Doktorka otkrila kome je post zabranjen, poseban oprez za 2 kategorije ljudi

Najduži i najstrožiji Vaskršnji post počeo je juče, 18. marta I trajaće sve do 4. maja, punih sedam nedelja, tačnije 48 dana. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se “na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika, ističe pravilnik Srpska Pravoslavna Crkva.

Vaskršnji post (kao i svaki drugi) osim telesnog uzdržavanja, podrazumeva i duhovni – odricanja grešnih i zlih misli, želja i dela.

Iako prema pravilima SPC je obavezan za sve hrišćane, ipak određena grupa ljudi bi mogla da se susretne sa zdravstvenim problemima.

Doktorka Branka Lazić za K1 TV objasnila je da i zdravi ljudi bi mogli da izlože organizam naglim promenama. Ističe da je priprema od velike važnosti, kao i konsultovanje sa lekarima.

“Oscilacije u načinu ishrane mogu da dovedu do zdravstvenih problema, pre svega na organima za varenje. Za post se uglavnom konzumiraju namirnice bogate biljnim vlaknima. Ukoliko one nisu termički obrađene, mogu da naprave probleme sa varenjem ili upale želudačne sluznice. Pankreas je više u problemu kada uzimamo masnu hranu koja je bogatama zasićenim masnim kiselinima. Kod njega može da napravi akutnu upalu, ali to se dešava obično dešava nakon završetka posta i prelaska na mrsnu ishranu. Tada doktori na Urgentom centru i u Hitnoj pomoći imaju dosta posla”, objasnila je dr Lazić.

Voditelja Jovana Joksimović osvrnula se na reči sveštenika Arsenija Arsenijevića koji je svojevremeno rekao da je “normalno da ljudi osećaju nemir i stres na početku posta, jer se menja način života na koji su navikli”.

“Svakako da promena kalorijskog unosa izaziva stres. Većina savremenih ljudi, u hrani, naročitoj brzoj hrani koja može da izazove i zavisnost, nalazi jednu vrstu uživanja i opuštanja. Zbog toga je polovina stanovništva prekomerno uhranjeno. Plus manjak kretanja”, dodala je dr Branka Lazić i otkrila kojim kategorijama ljudi post može da utiče na zdravstveno stanje.

“To su teški hronični bolesnici jer njihov organizam ne može da izdrži drastične promene, zatim dijabetičari na insulinu. Manjak šećera u krvi je mnogo opasniji nego višak šećera. Dva najvažnija organa, srce i mozak, bez šećera ne mogu da funkcionišu. Takođe, većina sveštenika smatra da deca i trudnice ne bi trebalo da se pridržavaju najtežih oblika posta”, istakla je doktorka.

Nutricionistkinja Marija Rapajić istakla je da post jednim delom pomaže detoksiranju organizma, ali u postu postoji manjak unosa minerala, poput kalcijuma koji se najbolje apsorbuje iz mleka.

“Mi moramo da uzmemo suplementaciju kada postimo, a to je 1.000 mg (internacionalnih jedinica) vitamina D, 1.000 mg kalcijuma i vitamina C”, savetovala je nutricionistkinja i objasnila od čega se sastoji izbalansirani jelovnik u postu: Savetovala je žitarice za doručak kao temelj ishrane, zatim oko 12 ćasova za užinu neko voće. Ručak treba da bude na vodi od namirnica koje su niskog glikemijskog indeksa i nipošto se ne koristi šargarepa i grašak, jer imaju visok glikemijski indeks, što dovodi do naglog skoka šećera u krvi i ubrzog pada, te ubrzo postajete gladni.