KOJE VREDNOSTI D-DIMERA SU ZNAK ZA ALARM? Dr Marija objasnila u kojim slučajevima je neophodna hitna reakcija

Što je jača reakcija organizma, to je veća vrednost D-dimera, kaže dr Zdravković.

Vrlo brzo nakon početka pandemije korona virusa, D-dimer, parametar za koju su znali samo oni koji imaju problema sa zgrušavanjem krvi, postao je jedan od najtraženijih pojmova na Guglu.

D-dimer se određuje osobama kod kojih se sumnja da imaju tromboze (duboku vensku trombozu, plućnu emboliju, diseminovanu intravaskularnu koagulaciju) ili stanja koja mogu da dovedu do njih, kao i u praćenju terapije tromboza. Koristi se u dijagnostici i praćenju terapije tromboza.

Kako je poslednjih meseci uočeno da se kod velikog broja osoba zaražavanje koronom iskomplikovalo i uzrokovalo trombozu, nije čudo što je ova analiza ponovo u fokusu.

O D-dimeru je u emisiji „Ordinacija“ govorila kardiolog doc. dr Marija Zdravković koja je objasnila da je to mera jačine reakcije našeg organizma na virus.

„Što je jača reakcija organizma, što je bilo više signalnih lampica upaljeno, to je veća vrednost D-dimera. On se različito izražava, to je individualna sklonost“, kazala je Zdravkovićeva.

Dodala je da se, ukoliko D-dimer iznosi preko 1.000 jedinica, tada razmatra uvođenje antikoagulantne terapije, ali da se i to razlikuje od uzrasta pacijenta.

„Nije isto razmatrati antikoagulantnu terapiju kod nekog ko ima 25 ili 30 godina ili kod nekog ko ima 70 godina. On ima više rizika, taj sa 70 godina ima drugačije krvne sudove, drugačije venske zaliske, ima veću količinu krvi, gustinu krvi. Na gustinu krvi ne utiče samo D-dimer, utiče i holesterol, trigliceridi, količina šećera u krvi. Sve ono što povećava viskoznost“, kazala je Marija Zdravković.

Napomenula je da je kod dijabetičara i kod onih koji imaju velike masnoće krv gusta, ali i da postoji prirodna sklonost za povećani ili smanjeni D-dimer.

Marija Zdravković je istakla da bi kod svakoga ko ima bilo kakav faktor rizika bilo potrebno primenjivanje antikoagulantne terapije i mesec dana nakon preležane bolesti.

„Po novim protokolima, ako je srednje teška klinička slika, antikoagulantna terapija ide dve nedelje, striktno prekida posle te dve nedelje ili mesec dana“, kazala je Zdravkovićeva.

Istakla je da je nalaz o D-dimeru potrebno uporediti sa kliničkim stanjem pacijenta.

„To je prvo pravilo u medicini – ne lečimo nalaz, lečimo pacijenta, koreliramo sa kliničkim stanjem, kao što isto da dođe pacijent sa normalnim nalazom D-dimera, ali ima kliničku sliku koja upućuje da se radi o suspektnoj emboliji, moramo bez obzira na vrednost D-dimera, on može da bude čak i ispod referentne vrednosti, može tromb da postoji“, kazala je Marija Zdravković.

Mondo