in

Kako prepoznati ovo stanje i kako se zaštiti

Stres je stanje koje većinu nas prati svakodnevno. Svakog dana doživljavamo stres zbog posla, gužve u saobraćaju, nervoznih ljudi… Stres je reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja. 

Dugotrajna izloženost stresu za posledicu može imati pojavu brojnih opasnih i teških bolesti. Najčešći uzroci stresa su:

  • neprijatni životni događaji – smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi
  • prijatni životni događaji – brak, rođenje deteta
  • fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja
  • faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina
  • organske bolesti – kada je telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresa

Većina nas zna šta je stres, ali malo ko shvata kada dolazi do previše stresa i šta tada učiniti. Psihijatar Lavson Vulsin radio je istraživanje sa pacijentima koji imaju mentalne bolesti i zdracim ljudima kojima stres pogoršava zdravstvene probleme. Na osnovu ovog istraživanja je napisao knjigu “Toksični stres: kako stres ubija i šta možemo da uradimo u vezi sa tim?”.

Stres ima isti efekat kao pušenje

Prema Vulsinovim rečima, studija o stresu iz 2023. godine je potvrdila da stres ubrzava tempo biološkog starenja u srednjim godinama, piše Study finds. 

On upozorava da hronični stres utiče na ljude kao pušenje i nizak socioekonomski status, koji se smatraju za dva utvrđena faktora rizika za ubrzano starenje. 

Dobar i toksični stres

Verovali ili ne, postoji dobar stres koji nas drži u stanju budnosti, ali je lako s njim se izboriti i ne ostavlja posledice po zdravlje. Svakodnevne obaveze poput čišćenja, posla, komunikacije sa drugima, pomaže da se reguliše naš sistem odgovora na stres.

shutterstock.com

Uporni i veliki stres nas može ometi u svakodnevnim aktivnostima i na poslu

Sa druge strane, toksični stres iscrpljuje naš sistem odgovora na stres i ostavlja trajne posledice. Kako je objasnio psihijatar i stručnjak za traumu Besel van der Kolk, postoje jasni simptomi toksičnog stresa i to su:

  • glavobolja 
  • umor
  • bol u stomaku koji ometa normalno funkcionisanje

Posle nekoliko meseci simptomi se pogoršavaju, pa se javljaju bolesti poput migrenskih glavobolja, astme, dijabetesa ili ulceroznog kolitisa odnosno zapaljenje creva i organa za varenje.

Na primer, kod dijabetesa hormonski sistem se bori da reguliše šećer, kod gojaznosti metabolički sistem teško reguliše unos i potrošnju energije a kod depresije nervni sistem ima neravnotežu sa svojim neurotransmiterima što otežava regulisanje raspoloženja, misli i ponašanja.

Kako lečiti stres?

Za većinu lekara opšte prakse stres ne uzimaju kao faktor koji dovodi ili pogoršava oboljenja kao što su dijabetes, bolesti srca i gojaznosti. Nauka je dokazala da šanse za razvoj ozbiljnih mentalnih i fizičkih bolesti u srednjim godinama dramatično raste kada su ljudi izloženi traumi i lošim iskustvima posebno u detinjstvu.

Shutterstock

Šanse za razvoj mentalnih bolesti kasnije u životu su veće ako je pacijent iskusio traumu u detinjstvu

Istraživači objašnjavaju kako faktori poput siromaštva ili nekih hroničnih bolesti mogu biti okidač za jači stres sa kojim ne znaju kako da se izbore. Pored ovih tu su i ljudi sa ozbiljnim porodičnim problemima, beskućnici, usamljeni…

Prepoznavanje i upravljanje stresom

Prvi korak u stresu je prepoznati ga i razgovarati sa lekarom o tome, a zatim ide lečenje. Ovakav pristup podrazumeva usvajanje svakodnevnih navika i zdravstvenih ponašanja koja će pomoći sistemu odgovora na stres da se samoreguliše.

Ovi programi pomažu ljudima da nauče kako da praktikuju i upravljaju stresom, ishranom i vežbanjem na načine koji grade nove zdrave navike.

BONUS VIDEO:



Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /