in

Kada cvetaju alergeni i kako se zaštititi od NJIH?

Kijavica, kašalj, “golicanje” ili “grebanje” u grlu, nos koji curi i oči koje peku. Ponekad i svrab u ušima i osip po koži. Sve ove pojave su prateći simptomi sezonskih alergija, koje većina nas poznaje kao polenske. Nisu nimalo prijatne, umeju da potraju i često je jedini način za izlaženje na kraj sa njima upotreba antihistaminika i kortikosterioda.

Ipak, te terapije baš i nisu najidealnije rešenje za organizam na duže staze, to znaju svi oni koji su nekoliko godina zaredom muku mučili sa propratnim pojavama alergija. Stoga, portal Srećna Republika otkriva kada cvetaju najučestaliji alergeni na našim prostorima i šta je to što vi sami možete da uradite kako biste sprečili dolazak u dodir sa njima.

Kalendar cvetanja biljaka

Drveće

Leska se često može naći po obodima šuma i parkova i cveta tokom februara, marta i aprila. Jova se obično nalazi pored reka i cveta u februaru i martu. Brest i jasen ćete naći u šumama i parkovima, a oni cvetaju martu i aprilu. Sa druge strane, topola i vrba su takođe najaktivnije u martu i aprilu, ali ćete njih najčešće videti u ritskim šumama, pored reka i u parkovima. Platan je obično zastupljen u parkovima, a cveta u martu i aprilu.

Bor, smrča i jela se mogu naći u četinarskim šumama na većim nadmorskim visinama ili u parkovima, a njihov period cvetanja je u aprilu, maju i junu. Tuje, kleke i tise ćete najčešće viđati po parkovima, a cvetaju između marta i juna.

Breza, orah i hrast se najčešće nalaze ili po privatnim dvorišima ili u parkovima. Cvetaju u aprilu i maju. Mirisni jorgovan najčešće raste po baštama ili u parkovima, na toplom i osunčanom mestu, a cveta u aprilu i maju.  

Divlji kesten ćete naći u parkovima, a njegov polen je najaktivniji u maju. Bukva, sa druge strane, raste u listopadnim šumama, a cveta isto u maju. Zova se može naći u živici ili u šikarama, obično po obodima šuma, a cveta u mesecu maju. Mirisna lipa raste u listopadnim šumama i u parkovima, a cveta u maju, junu i julu. Pitomi kesten ćete naći u parkovima širom Srbije, a njegov polen je najaktivniji u junu, piše portal demetra.rs.

Trave

Prava livadarka se može naći na travnjacima, a cveta od marta od septembra. Maslačak i pirevina su najzastupljeniji na livadama, a cvetaju u maju i junu, baš kao i lisičji rep i ježevica. Popino prase ćete naći na brdskim i dolinskim livada, a cveta od maja do septembra. Ljulj najčešće raste na travnjacima, a cveta od maja do septembra. Pšenica, raž i kukurur su kulture koje se gaje u poljima, a cvetaju u junu i julu.

Korovi

Bokvica je lekoviti korov koji se najčešće može naći na livadama i stazama, a cveta između aprila i septembra. Kiseljak i štavelj rastu na vlažnim livadama, a cvetaju između maja i avgusta. Kopriva raste na zavučenim i zapuštenim mestima, a cveta između maja i septembra. Beli i crni pelin rastu pored puteva, a njihov polen je najaktivniji u julu, avgustu i septembru. Na kraju, daleko najomraženija ambrozija je korovska biljka koja raste pored puta i na zapuštenim mestima, a cveta u julu, avgustu i septembru.

Kako se zaštititi od alergena?

Lekove protiv alergija propisuju isključivo lekari, stoga je važno znati da ih ne bi trebalo uzimati na svoju ruku, već isključivo na preporuku doktora. Ipak, postoje i drugi načini da se zaštitite od uticaja alergena na vaš organizam, bez upotrebe bilo kakvih medikamenata. Predstavljamo vam niz svakodnevnih navika koje će vam pomoći da simptome alergija umnogome umanjite ili ih čak i u potpunosti otklonite.

Izlaganje alergenima

Pratite promene u koncentraciji alergena po nedeljama. Kada primetite porast zastupljenosti alergenih čestica u vazduhu, smanjite ili ograničite svoj boravak na otvorenom. Na ovaj način ćete smanijiti i svoju izloženost alergenima, a samim tim i tegobe koje sa alergijom dolaze.

Takođe, koncetracija alergena je najveća u prepodnevnim časovima i onda kada je sunčevo zračenje najjače. U tim trenucima izbegavajte izlazak napolje ili se krećite dalje od travnatih i šumovitih površina. Ukoliko ste ikada pomislili da vam je tokom leta lakše kada god padne kiša i čini vam se kao da su vam simptomi alergije mnogo blaži, znajte da se ne varate. Naime, naučno je dokazano da kišovito vreme smanjuje koncentraciju polena u vazduhu, te se u tim trenucima bukvalno lakše diše.

Takođe, ukoliko ste videli da je koncetracija polena u vazduhu povećana trudite se da  ne držite otvorene prozore koliko god je to moguće, već za rashlađivanje koristite klimu. Naravno, filter klima uređaja redovno čistite. Ukoliko ste u mogućnosti, uložite novac u kućne prečišćivače vazduha, jer oni u sezoni alergija mogu neverovatno da poprave kvalitet vašeg života.

Oblačenje, tuširanje i pranje odeće

Kada u sezoni alergija izlazite napolje, valja voditi računa o oblačenju i obuvanju. Naime, poželjno je nositi čarape ispod obuće, ali i odeću dugih rukava i nogavica, ili barem odevne predmete koji će pokriti što veću površinu kože. Razlog za to je sprečavanje nakupljanja polena na koži, kako ne bi duže ostao u kontaktu sa organizmom ili izazvao alergijske reakcije u vidu svraba i crvenila.

Ukoliko je previše toplo za odeću koja bi pokrila većinu vašeg tela, obavezno se ogrnite laganijom maramom, koja će vas zaštititi poput vela. Kosu nosite skupljenu i zavučenu ispod šešira sa širokim obodom, kako se polen ne bi nakupljao na vlasima, na temenu i na koži lica. Obavezno stavite i naočari, kako vam čestice polena ne bi iritirale sluzokožu oka. Ukoliko je to moguće, nosite i zaštitnu masku, kako biste što manje udisali polen.

Po dolasku kući, u predsoblju uklonite odeću i obuću koju ste nosili napolju i odmah je stavite u mašinu, na pranje. Na ovaj način ćete sprečiti širenje polena po ostatku vašeg doma. Odmah nakon toga, idite pod tuš i detaljno operite telo i kosu toplom vodom, kako biste sprali ostatke polena i na taj način neutralisali alergene sa kojima ste bili u kontaktu. Topla voda će vam takođe otvoriti disajne puteve, koji su u sezoni alergija obično natečeni i umnogome umanjiti tegobe kao što je zapušen nos ili otežano disanje. Takođe će umanjiti i osećaj svraba i peckanja na koži.

Po izlasku iz kupatila obucite čistu odeću. Kada smo već kod odeće i alergije, važni je znati da bi odeću trebalo prati na višim temperatura, ukoliko materijal to dozvoljava, i sušiti je isključivo u mašini za sušenje veša ili u zatvorenom. Ne bi trebalo vetriti i sušiti veš napolju kako se alergeni ne bi zalepili za mokru tkaninu i pogoršali vaše tegobe čim navučete čisti komad garderobe.

Suplementi koji mogu pomoći protiv alergija

Iako lekove ne bi trebalo da uzimamo na sopstvenu ruku, postoje izvesni suplementi koji će našem imunom sistemu priteći u pomoć tokom borbe protiv polenskih alergija. Valja istaći da su oni efikasni jedino ukoliko počnemo da ih uzimamo na vreme, te bi pre svega valjalo konsultovati lekara i otkriti šta to kod nas izaziva alergijske reakcije.

Onda kada to znamo, znaćemo i kada je period cvetanja određenog alergena, te ćemo moći da se pripremimo na vreme, piše portal eklinika.telegraf.rs. Naime, najmanje dva meseca pre perioda cvetanja alergena, trebalo bi da počnemo sa primenom suplemenata koji će ojačati naš imunitet. Najčešće se preporučuje uzima je vitamina D, kalcijuma, omega 3 masnih kiselina, vitamina C, cinka i prirodni polisaharid imunoglukan.

Ako se borite protiv alergije na ambroziju, valja znati da se ulje divljeg origana smatra jednim od najefikasnijih prirodnih suplemenata. Tajna njegove magije je u sastojku po imenu karvakrol, koji ima izrazito protivupalno i odbrambeno delovanje i funkcioniše tako što uklanja mikroorganizme i alergene čestice iz sistema organa za disanje. 

BONUS VIDEO: