in

Jedan je posebno izražen u Beogradu, a može da utiče na kvalitet života u odraslom dobu! (FOTO)

Stopala su važan deo našeg tela koja nam omogućavaju oslonac i lakše kretanje. Njihovo zdravlje je veoma važno za naš organizam. Kako upozoravaju pedijatri sve je više dece sa ravnim stopalima posebno u gradskim sredinama gde mališani nemaju priliku da hodaju bosi.

Ravna stopala predstavljaju urođenu anomaliju kada na tabanama ne postiji prirodni zakrivljeni svod. Prema rezultatima istraživanja koje je pre nekoliko godina spšroveo Institut za zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” čak 13, 3 odsto dece ima ravna stopa, a najviše takvih mališana je u Beogradu i Vojvodini. Ovo je najrasprostranjeniji problem kod dece u Srbiji, tek posle toga sledi deformitet kičme kojim je pogođeno oko 8,7 odsto dece. 

pexels.com

Ravni tabani su najprisutniji problem kod dece dana

Istraživanje je pokazalo da su ovim problemom najviše pogođena deca u gradskim područjima, tačnije u Beogradu (21,8 odsto) i mališani iz imućnih porodica. Problem sa ravnim stopalima dobio je gotvo epidemijski karakter. Prema rečima pedijatara dr Dejana Joneva razlog za to je sedeći način života i odsustvu fizičke aktivnosti od najranijeg uzrasta deteta. Ravni tabani ne mogu da se “poprave” i ako se u detinjstvu ne nose adekvatni ulošci i kvalitetna obuća, utiču na kvalitet života u odraslom dobu. 

– To je problem koji je prisutan u velikom postotku. Prema nekim mojim ispitivanjima kod oko 80 odsto dece su problem ravni tabani i to se jako teško otklanja čak i uz uporno nošenje uložaka. Imali smo slučajeve u 8. razredu, u srednjoj školi..ulošci se nose od malena, mučimo se i mi i ortopedi ne možemo da objasnimo zašto je to tako, savetujem eto nošenje uložaka, da dete kad god može hoda boso- ističe ovaj stručnjak.

U izveštaju iz Batuta navodi se da je gojaznost dece još jedan od problema sa kojim se najmlađi suočavaju a prema podacima kojima raspolaže ovaj institut procenat gojazne dece uzrasta od 5 do 14 godina u 2019. godini iznosio je 12,4 odsto  dok je bilo oko 16,6 odsto umereno gojazne dece. Gojaznost je veća kod dece uzrasta između 5 i 6 godina i iznosi 21 odsto. A procenat gojazne dece između 7 i 14 godina je u značajnom porastu u odnosu na 2006. i 2013. godinu kada je takođe rađeno istraživanje.

Shutterstock

Gojaznost kod dece može kasnije u životu da stvori mnoge zdravstvene probleme

U izveštaju se navodi da dečija gojaznost povećava rizik od prevremene smrti i invaliditeta u odrasloj dobi. Prekomerno uhranjena i gojazna deca su često i kao odrasli, oboljevaju u ranijem uzrastu od hroničnih nezaraznih bolesti, poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti a njihov razvoj delom zavisi od uzrasta u kome je gojaznost nastala i njenog trajanja.

Gojazna deca i adolescenti imaju kako kratkoročne tako i dugoročne posledice po zdravlje koje često ne postanu vidljive do odraslog doba a to su: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, mišićnoskeletni poremećaji i neki tipovi maligniteta kao i psihološki problemi.Kako se navodi u ovom izveštaju osnovni cilj prevencije gojaznosti kod dece je obezbeđivanje energetske ravnoteže između unetih (ishrana) i potrošenih kalorija (fizička aktivnost).

BONUS VIDEO:



Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /