Ja sam kardiolog, imam 3 ćerke i ovu hranu nikada ne bih dao svojoj deci

“Moja supruga i ja imamo tri ćerke koje su sada u srednjoj školi. Znam koliko je teško tokom ranih godina preživeti vreme večere. Sećam se kako smo kupovali pileće medaljone u obliku dinosaura, čips i sve ono što je bilo brzo, lako i primamljivo. To jeste faza kroz koju svi prolazimo, ali znam i kakvu štetu takva hrana može da izazove. Želim da moje ćerke žive dug i zdrav život, pa smo sada mnogo svesniji toga što stavljamo na sto”, rekao je kardiolog Sanjay Bhojraj za CNBC.

Šta treba izbegavati u ishrani dece prema mišljenju kardiologa:

Kokice iz mikrotalasne

“Mnogi industrijski brendovi sadrže hemikalije koje me zabrinjavaju, posebno kao kardiologa. Vrećice često sadrže PFAS supstance, hemikalije koje su povezane sa problemima imuniteta i urođenim manama. A veštački “maslac” aroma može da sadrži sastojke opasne za pluća”, tvrdi kardiolog.

Njegov predlog je da se kokice prave kod kuće u aparatu i da se prelivaju pravim otopljenim maslacem ili maslinovim uljem.

Voćni jogurti

Jogurti sa ukucima, naročito oni namenjeni deci, izgledaju zdravo zbog reklamiranog sadržaja proteina. Kada pogledate deklaraciju, saznaćete da sadrže mnogo šećera i veštačkih boja. Porcije su često male, pa deca pojedu i po dve-tri.

Bolje je ponuditi im običan grčki jogurt sa malo meda i svežim bobičastim voćem. Ukusno je i dosta zdravije.

Prerađeno meso

Salame, viršle često se daju deci za užinu. Ova hrana je puna natrijuma, konzervansa i nitrata koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka, piše CNBC.

“Kao kardiolog, užasavam se onoga što te supstance mogu da napravena ćelijskom nivou. Omogućavaju nakupljanje holesterola i omogućavaju oštećenje endotela, sloja koji oblaže krvne sudove”, tvrdi lekar.

Treba birati nemasne i neprerađene izvore proteina kao što su pečena piletina ili govedina iz slobodnog uzgoja. Dobar izbor su i biljni proteini: sočivo, kinoa i leblebija.

Slatke žitarice i zaslađeni napici

“Kao dete, bio sam onaj “srećnik” koji je uvek imao slatke žitarice u kuhinji. Danas bih ih sve bacio, zajedno sa gaziranim sokovima”, napominje.

Prema mišljenju dr Roberta Lustiga, stručnjaka za metabolizam, dete u proseku ujutru unese više šećera nego što njegovo telo može obraditi za tri dana. Posledica su pad šećera u krvi i umor već na prvom školskom satu.

“Naše ćerke za doručak jedu voće, jaja sa povrćem ili piju smuti sa zdravim mastima i vlaknima. Piju filtriranu vodu sa prirodnim aromama voća. Sokovi i gazirani napici su retka poslastica”, dodao je.

Pržena hrana

Brza hrana nije loš izbor samo zato što je pržena, već i zbog upotrebe industrijskih ulja koja se zagrevaju više puta, pa proizvode akrilamide i AGE spojeve koji podstiču upale u organizmu.

“Obožavamo hrskavu hranu — samo je pripremamo drugačije. Koristimo fritezu na paru da pravimo pečeno povrće, batat pomfrit i čipseve od povrća. Hrskavo, a zdravo!”, savetuje lekar i ističe da se pre većih promena u ishrani dece, treba posavetovati sa pedijatrom kao i da roditelji treba da se hrane zdravije jer se deca ugledaju na njih.