in

Ina Ignjatović doživela pakao, godinama je pogrešno lečili: Doktori govorili da mi nije ništa, a kad su otkrili razlog ostali su u šoku

Sindrom hroničnog umora zvanično je prepoznat kao bolest na listi Svetske zdravstvene organizacije. Naš kardiolog dr Branislav Milovanović nedavno je istakao da je reč o umoru koji traje više od tri meseca, a ljudi ga često olako shvataju. Prehlade “preleže” na nogama, što je velika greška!

Koliko je važno da obratimo na signale koje nam organizam šalje, dokazuje slučaj Ine Ignjatović iz Ćuprije. Ona se susrela sa sindromom hroničnog umora i detaljno za K1 TV objasnila sa kojim simptomima se sve susretala unazad pet godina u nadi da će dobiti nekakvu dijagnozu.

U emisiji “Mi danas” otkrila je da je osećala umor koji nije prolazio, kao i bolove u mišićima, neprijatnost u zagušljivim prostorijama, manjak energije, zujanje u ušima… Takođe, temperaturu je imala mesecima. Obišla je sve moguće lekare i specijaliste kako bi joj utvrdili tačnu dijagnozu, ali pravog odgovora nije bilo. Svi su joj govorili da joj nije ništa.

“Prvi simptomi bili su varijacije krvnog pritiska, bio je visok, imala sam i temperature koje su trajale po tri meseca, pa šest meseci, 37,2 bez prestanka. Česte infekcije, bolove u mišićima, zglobovima, umor koji ne prolazi. Stalno sam bila u začaranom krugu jer sam išla kod lekara, slali me od specijaliste do specijaliste, sumnjali su da postoji bolest ali ne nađu ništa konkretno. Onda me vrate kući i kažu, nije ti ništa, idi odmori se”, rekla je Ina, koja je sada predsednica Udruženja pacijenata sa hroničnim umorom.

“Parametri i analize su bile u redu, samo su virusne infekcije bile hronične, antitela sam imala na skoro deset virusa, a za šest su nivoi IgG antitela bili na abnormalno visokom nivou. Otkriveno je da su to sve infekcije koje sam preležala u najranijem detinjstvu, ali titar ne bi smeo da ostaje visok već da opada vremenom, tako su shvatili da nešto nije u redu ali nisu znali šta je”, rekla je ona.

Nažalost, prema rečima dr Branislava Milovanovića, hronični umor ne može da se izleči trajno, već pacijetni moraju isključivo da se pridržavaju određenih pravila. Tu na snagu stupa zdrava ishrana, redovan fizička aktivnost (ne preterana) i izbegavanje stresa. Kako je Ina istakla, ona je stalno bila umorna, čak i onda kada je kvalitetno odspavala.

“Nisam mogla da odem 200 metara od kuće. Nisam mogla da uđem u poštu, smetale su mi zagušljive prostorije u kojima ima puno ljudi. Non-stop mi se spavalo, nemam energije, deca su još bila mala a meni jako teško. Kad idete kod lekara i ne otkrijete ništa, onda i drugi pomisle da vam nije ništa”, rekla je Ina.

Međutim, tek kada se obratila za pomoć doktoru Branislavu Milovanoviću, između ostalog stručnjaku za hornični umor, mogla je da odahne. Doktor joj je utvrdio tačnu dijagnozu i posle pet godina traganja za istinom, Ina je  konačno je znala i šta joj je, i kako da se bori protiv toga.

“Mogu slobodno da kažem da nemam ni deset odsto onih simptoma koje sam imala ranije. Ja imam bol u mišićima i zglobovima kada se menja vreme, ali to je trenutno, i to lako prevaziđem. Ali  imam energiju da mogu da ustanem ujutru i radim svoj posao, to je najbitnije”, rekla je ona.

Doktor je posebno istakao da svaka infekcija (virusna ili gljivična), kao i grip treba dobro da se odleže. Ističe da ne treba žuriti sa radom ukoliko se osoba nije potpuno oporavila. Velika je greška “preležati” prehladu na nogama. Takođe, istakao je koliko su zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i izebgavanje stesa ključni u prevenciji hroničnog umora.