in

Dečija oftalmologija – Normalan vid za lepo odrastanje

Nova epoha u dečijoj oftalmologiji, sa novim mogućnostima “popravke vida”, odavno je započela, sa ciljem da se smanji slabovidost i spreči slepilo.

Foto: Shutterstock

Time je pružena mogućnost ranog intervenisanja pri uočavanju problema, kod dece u najranijem uzrastu, kako bi se pružili što bolji uslovi za razvoj vida.

Borba za popravljanje vida deteta, počinje od prvih dana, sa intenzivnim naporima, do navršene 7-8-me godine života, stvaranjem potencijala koji će trajati ceo život.

Ukoliko u ovom uzrastu postoji problem, koji remeti razvoj vida (katarakta, glaukom, nekorigovana dioptrija, strabizam), koji se odlaže za kasnije, efekat zakasnele hirurgije će biti puno manji.

Ovo je činjenica, i stav savremene oftalmologije u vodećim pedijatrijskim oftalmološkim ustanovama širom sveta.

Čini se da i pored tih savremenih stavova i iskustava širom sveta, vrata jedne zemlje dugo ostaju zatvorena pred ovom činjenicom.

Šta to znači?

Nesigurnost i nepoznavanje problema u celini, stvara konfuziju u kojoj se sve odlaže za neko kasnije doba, ili kada dete odraste, ili kada katarakta sazri.

Zatvaraju se oči pred činjenicom da će se iza toga izroditi trajna slabovidost ili slepilo.

Rukovodeći se stavom da se moramo boriti za što bolji funkcionalni dobitak vida, moramo stvoriti uslove u kojima će se taj vid razvijati, ukoliko su ti uslovi poremećeni. I intervenisati odmah.

U praksi se najčešće susrećemo sa odlaganjem operacije strabizma (razrokosti). Osnovno je, odmah pregledati decu, uočiti prve anomalije, i isključiti neurološke razloge.

Operacija strabizma ima za cilj da se oči postave u adekvatan položaj, kako bi slika koju dete dobija, sazrevanjem vida, i uspostavljanjem normalnih refleksa, bila kvalitetnija.

Odlaganje stvara patološke uslove u kojima se ne uspostavljaju normalni refleksi, već ostaje slabovidost ili dupla slika.

Naravno, da ovo zahteva vrlo rigoroznu i usko specijalizovanu posvećenost problemu. Operaciji strabizma ne treba pristupati strogo mehanički. Svaki uzrast, ima i svoja fiziološka pravila i smernice. Dobar pedijatrijski oftalmolog će znati da nađe postupak prilagođen svakom slučaju ponaosob.

Foto: Sveti Vid

Često se susrećemo sa zahtevima za “ispravkom“ ranijih neadekvatnih hirurških postupaka, što svakako nije jednostavno raditi. Nakon ranijih neadekvatnih hirurških postupaka, ostaje ožiljno tkivo, što otežava rad hirurgu, a takođe daje nepredvidivost funkcijskog odgovora.

Što se tiče laserskih procedura, u dečjem predškolskom uzrastu, jasno su definisane situacije (indikacije) kada se laser mora raditi, kao opcija br. 1.

1. Dioptrijski problem (refraktivne mane), kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, koje se ne koriguju naočarima u potpunosti. To je najčešće kod razlike u dioptriji (anizometropija) i visokoj dioptriji, koja se ne rešava naočarima. Ili kontaktnim sočivima.

Neadekvatna, nepotpuna korekcija će dovesti do slabovidosti i skretanja oka (razrokosti).

Ovakav se strabizam, nastao sekundarno zbog nekorigovane dioptrije, ne rešava operacijom strabizma, već laserskom korekcijom dioptrije. Sa dobijanjem bolje slike, bolje fiksacije, oko dolazi u pravilan položaj. Tek sa ovakvom, punom korekcijom, ima smisla zatvarati bolje oko, naizmenično, i “vežbati “ slabije oko.

Operacija strabizma će možda biti potrebna, nakon ovih prvih koraka, radi uklanjanja eventualno zaostalog ugla razrokosti.

2. Akomodativni strabizam – skretanje oka zbog, velike akomodacije. Nastaje usled nekorigovane dioptrije, najčešće hipermetropije (dalekovidosti). Adekvatnom korekcijom dioptrije, oko se oslobađa akomodativnog napora, i dolazi u pravilan položaj.

Ukoliko se ovo može postići naočarima (ako je dioptrija približno ista na oba oka), dete može nositi i naočare. Međutim, odmah pri skidanju naočara, dolazi do skretanja oka. Ovo je naročito veliki problem kod dece koja se bave fizičkim aktivnostima, u kojima nošenje naočara predstavlja dodatno opterećenje.

Laserska korekcija daje komforne, fiziološke uslove, čime se postiže oštar vid i time otklanja uslov za skretanje oka.

3. Deca sa posebnim potrebama (cerebralna paraliza, različiti sindromi, neuromuskularna oštećenja i sl.), kod kojih nema uslova za prihvatanjem konvencionalne korekcije, naočarima ili kontaktnim sočivom. Laserskom korekcijom dioptrije, kod ove dece, stvaramo preduslove neophodne za brzu i bolju rehabilitaciju i adaptaciju u okruženju.

Roditelji i ostali koji se bave ovom decom moraju znati da razvoj i rast deteta uključuje i dalji razvoj vida, te se ova deca nalaze pod oftalmološkim nadzorom i tokom perioda odrastanja.

Laserska korekcija je jedan od načina da se omogući oštriji vid, korigovanjem dioptrije, onda kada se to ne postiže naočarima ili kontaktnim sočivom, ali se time ne zaustavlja mogućnost dalje promene dioptrije.

Bitno je da se u datom momentu, ključnom za razvoj vida (do polaska u školu), stvore optimalni uslovi, dakle dobra korekcija dioptrije.

Ukoliko dete ima dobru korekciju naočarima, i postiže dobru vidnu oštrinu, onda laser ne mora biti primarna opcija. Ukoliko odbija korekciju, ili se ona ne postigne konvencionalno, laser je jedino rešenje.

U školskom uzrastu, kada je oštrina vida već formirana, i dete starije, lako se dodaju, ukoliko treba naočare koje će korigovati eventualno nastalu novu dioptriju.

Odlaganje laserske korekcije za stariji uzrast, u navedenim sutuacijama, kada je slabovidost već “ukorenjena”, imaće više estetski, nego funkcionalni efekat (skida dioptriju, a ne ispravlja vidnu oštrinu).

Ukoliko je vid negovan, korigovan adekvatno, laser se može preduzeti, po želji i  izboru.

Refraktivna hirurgija, koja se bavi laserskim i hirurškim postupcima korigovanja dioptrije, je široka, subspecijalizovana grana, pa tome treba pristupiti ozbiljno i odgovorno.

Laser nije prost pritisak na dugme, već iza toga stoje godine posvećenosti, desetine hiljada slučajeva, dakle ogromno iskustvo u Specijalnoj bolnici Sveti Vid.