in

Aparat za pritisak pokazuje različite rezultate? Doktorka Stojanov otkrila zašto je važno “pravilo tri puta na tri minuta”

Gotovo 50 posto stanovništva Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska.

Visok krvni pritisak – poznat kao tihi ubica – nema očigledne simptome, ali čak 31% svetske populacije ima problema sa hipertenzijom. Statistika kaže da samo 24% ljudi ima hipertenziju pod kontrolom.

Hipertenzija može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara, bolesti bubrega i niza drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Ukoliko je sistolni (gornja vrednost) krvni pritisak osobe 130 mmHg ili više, a dijastolni (donja vrednost) 80 mmHg ili više, govorimo o hipertenziji. 

Istraživanja pokazuju da kućno praćenje krvnog pritiska može pomoći osobama sa hipertenzijom da drže svoje stanje pod kontrolom. Brojne su medicinske studije koje potvrđuju da je samostalna provera dovela do nižih brojeva i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.

Ako imate nekontrolisanu hipertenziju i koristite kućni aparat za pritisak, brojke lakše možete staviti pod kontrolu i stabilisati stanje. 

E, sad kad sve ovo znamo postavlja se pitanje koji aparat za pritisak je pouzdaniji. Digitalni aparat za pritisak ili onaj sa slušalicom i pumpicom. Mnogi su neodlčni kod izbora, pa tako su naši čitaoci sa nama podelili svoju dilemu. 

“Možete li mi reći koliko je pouzdan kućni digitalni aparat ua pritisak? Uglavnom mi se pokaže kada izmerim pritisak 112 sa 74 i puls 70 ili negde oko tog broja, a mužu 110 sa 68 i puls 88 da li možemo da verujemo tom uređaju ili da kupimo drugi. Neki kažu da su dobri, a drugi pak tvrde da uopšte nisu pouzdani, a mi smo se ubišmo pijući kafu jer “aparat kaže” da nam je pritisak nizak”, pita Milana. 

Zagorka nema dilemu: “Moja baka kad je kupila digitalni aparat za pritisak, to je bila smejurija, skupe se komšinice  i svaka donese svoj digitalni aparat i menjaju se, provere pritisak na svakom, da vide čiji je najbolji”.  Sena se drži klasike i tvrdi da su najpouzdaniji oni klasicni aparati za merenje pritiska, “sa slusalicama i pumpicom, a slično sam čula od mnogih lekara”. Ima i drugih mišljenja: “Kupis digitalni ali na struju nikako na baterije oni pokazuju netačno čak i kada su baterije maltene pune…znači digitalni na struju”.

Digitalni ili ručni aparat

Iako je ovo možda trebala da bude i prva odluka, utiska smo kako će gotovo svako izabrati digitalni ispred ručnog aparata za merenje pritiska. To je i naš savet, prvenstveno zbog lakoće i jednostavnosti korišćenja. 

Sve što treba da uradite je da pritisnete dugme i kroz nekoliko sekundi imaćete izmeren pritisak. S ručnim aparatom, situacija je ipak malo drugačija. Trebaće vam neko vreme da se izvežbate i shvatite tačan način funkcionisanja. 

Za one koji ne znaju, ručni aparati za merenje pritiska rade na principu pumpice i stetoskopa. Ručno treba da napumpate manžetnu, a potom lagano otpuštate ventil sve dok ne čujete prvi otkucaj srca. To je naravno vaš ‘gornji’ (sistolni) krvni pritisak. Nastavite s otpuštanjem ventila sve do trenutka kada se otkucaji više ne čuju. To je ‘donji’ (dijastolni) krvni pritisak. 

Kao što i sami vidite, ručni aparati ipak zahtevaju veću koncentraciju i određeno znanje ili iskustvo za upotrebu. Njih većinom možete da vidite kod doktora, ali realno za kućnu upotrebu digitalni aparati za merenje pritiska puno su bolja opcija. 

Ni kad se odlučite za digitalni aparat za merenje pritiska ne prestaju nedoumice jer postoje dve vrste:

Aparat za zglob

Prvo i najvažnije, kućni aparati za merenje pritiska moraju da budu što jednostavniji za korišćenje. Niste doktori i ne biste to trebali niti pokušavati da budete. Bitno je samo da brzo i jednostavno možete da izmerite krvni pritisak. 

Aparat za nadlakticu

Svakako bolji izbor od ova dva digitalna aparata za merenje pritiska je onaj za nadlakticu. Aparat za nadlakticu meri krvni pritisak na žili koja se nalazi bliže srcu i samim tim daje preciznije rezultate.  Cena aparata za merenje pritiska za nadlakticu nešto je veća od onih za zglob i to je jedina njihova mana. Međutim, razlika u ceni opet nije toliko velika da biste zbog nje odustali od aparata za nadlakticu. 

Zlatni standard za postavljanje dijagnoze arterijske hipertenzije je i dalje ambulatorni monitoring krvnog pritiska, dakle vrednosti koje lekar izmeri kod pacijenta u ambulanti, ali je dr Stojanov ukazala da kućno merenje krvnog pritiska ulazi u ovu oblast – na velika vrata.

– Preporuke za postavljanje dijagnoze arterijske hipertenzije iz 2018. i 2020. godine daju veliki značaj kućnom merenju. Ako se koriste podaci iz kućnog merenja, dijagnoza se postavlja na osnovu vrednosti 135 milimetara živinog stuba sa 85 i više za dnevne vrednosti i 120 mmHg sa 70 i više za noćnu hipertenziju. Za kućno merenje pacijent osim što treba da ima odgovarajući aparat, mora da ima i manžetnu adekvatne veličine, takvu da obuhvati 85 odsto obima nadlaktice. Ukoliko to nema, vrednosti krvnog pritiska biće pogrešno merene – ukazala je profesorka dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju. 

Doktorka kaže da se pritisak meri u isto doba dana i to tri puta u razmacima od tri minuta. Te tri vrednosti se onda saberu i podele sa tri. Ona ističe da se pritisak može meriti i dva puta u roku od tri minuta, ali da, ako je razlika između vrednosti na prvom i drugom merenju veća od 10, onda se mora meriti treći put.

Ali kućno merenje uz brojne prednosti ima i neke zamke.

– Naš narod često voli da pretera pa se to događa i kod nekih pacijenata kojima se naloži da kontrolišu, odnosno mere pritisak kod kuće i zabeleže vrednosti. I nakon dve nedelje ili mesec dana, kada takav pacijent dođe na kontrolu, lekarima donese svesku od 50 do 100 lista u kojoj su sitno upisane sve vrednosti. Jer merio je pritisak 20 puta dnevno. Za tim zaista nema potrebe i to je pogrešno, a takav pacijent postaje anksiozan i njemu se ne preporučuje kućno merenje. On često uzima lek samo kad mu je pritisak povišen, a kad nije, preskoči terapiju – ukazala je doktorka Stojanov.

Ona je podsetila da svetske preporuke kažu da pacijent treba da meri pritisak kada mu je tek postavljena dijagnoza ili kada započinje novu terapiju ili radi njene korekcije, a i tada pritisak se meri tri do sedam dana uveče i ujutru:

 – Ukoliko je reč o dugogodišnjem hipertoničaru, koji godinama uzima terapiju, dovoljna je kontrola pritiska jednom do dva puta nedeljno, odnosno mesečno.