admin
Nova istraživanja ukazuju na to da bi zdravlje mozga moglo da zavisi od jednog jednostavnog uređaja -slušnog aparata. Podaci sugerišu da upotreba slušnog aparata pre 70. godine može drastično da smanji rizik od demencije.
Ova informacija dolazi u trenutku kada se broj dijagnoza demencija u SAD povećavaju, sa predviđanjem da će se broj obolelih do 2060. godine udvostručiti.
Studija je obuhvatila 2,953 odraslih osoba starijih od 60 godina, koji su na početku bili bez simptoma demencije.
Shutterstock/LightField Studios
Tokom 20 godina, učesnici su prolazili kroz testove sluha i evaluacije za demenciju. Zapanjujuće, oko 20 odsto učesnika, odnosno 583 osobe, razvile su ovu neurodegenerativnu bolest. Međutim, najznačajnije poboljšanje u zdravlju mozga primećeno je kod onih koji su počeli da koriste slušne aparate u svojim 60-im godinama, sa 61 odsto nižim rizikom od demencije u poređenju sa onima koji su imali gubitak sluha, a nisu koristili ove uređaje.
Veza između gubitka sluha i pamćenja
Povezanost između gubitka sluha i demencije postaje sve jasnija. U jednoj studiji iz 2023. godine, otkriveno je da su slušni aparati smanjili kognitivni pad za skoro 50 odsto tokom tri godine kod odraslih između 70 i 84 godine koji su već bili visoko rizični za demenciju.
Osim toga, zabeleženi su značajni napreci u komunikaciji.
Naučnici istražuju razloge zbog kojih slušni aparati pomažu. Jedna od teorija sugeriše da, kada sluh opada, mozak se napreže da popuni praznine, što može uticati na pamćenje i razmišljanje. Takođe, gubitak sluha može ubrzati proces smanjenja mozga, što je povezano sa kognitivnim opadanjem.
Shutterstock
Društvena izolacija može igrati značajnu ulogu, jer stariji ljudi s gubitkom sluha često povlače iz razgovora i društvenih okruženja, čime smanjuju mentalnu stimulaciju, što je dodatni faktor rizika za demenciju.
Korišćenje slušnih aparata
Iako je gubitak sluha jedan od najčešćih hroničnih stanja u SAD, sa skoro 27 miliona Amerikanaca starijih od 50 godina pogođenih ovim problemom, samo jedan od sedam koristi slušne aparate. Čest problem je i to što prosečni korisnik čeka oko 10 godina pre nego što potraži pomoć. Tokom tog perioda, komunikacija opada, a rizici od depresije, izolacije i kognitivnog opadanja se povećavaju.
Novija istraživanja pokazuju da stariji od 55 godina imaju 42 odsto rizika da razviju demenciju tokom života, prenosi New York Post.
BONUS VIDEO:
Autorska prava Republika.rs / Tekst / Slika / Video /