in

Ako dobijete različite rezultate pritiska, samo jedan je tačan! Doktor otkrio zašto je opasno ako puls prelazi 80 otkucaja u minuti

Prema mišljenju stručnjaka, pritisak idealno ne bi trebalo da se menja sa godinama. Za starije ljude norma je ista kao i za mlade – od 120 do 80 godina, ali postoje slučajevi kada se ove granice pomeraju nagore.

Gornja granica za krvni pritisak preko 60 godina

„U suštini, postoje određene granice oko kojih možemo da napravimo kompromis. Ako osoba već uzima tri do pet lekova, pretpostavlja se da je za takve osobe preko 60 godina gornja granica sistolnog pritiska 140. U tim granicama, ako se pacijent intenzivno leči, ako pritisak ne prelazi ove brojeva i generalno se oseća dobro, možda nije praktično povećavati antihipertenzivnu terapiju, kaže dr Aleksej Huhrev.

Starijim ljudima se savetuje da mere pritisak ne više od dva puta dnevno. Ako prečesto prate očitavanja, ona mogu biti lažno visoka zbog povećanog nivoa anksioznosti.

„Što čovek češće meri pritisak, sve više zavisi od ovih brojeva, trza se. I što je veći adrenalin, to je veći pritisak. Što češće merite, brojke su gore – to je aksiom“, objašnjava doktor. Podelio je i koji je idealan broj otkucaja srca za starosnu kategoriju građana. On napominje da ga ne treba prečesto podizati, jer to može dovesti do srčanog udara.

„Obično je potrebno održavati vrednosti između 60-70 otkucaja u minuti. Ako broj otkucaja srca pređe ove granice, trebalo bi da potražite pomoć od lekara“, kaže dr Huhrev.

Takođe deli da je glavni simptom hipertenzije glavobolja. Ovo se dešava zbog suženja i grčeva u krvnim sudovima u mozgu.

Uobičajeni simptomi hipertenzije su takođe:

  • buka u ušima „muve” i veo pred očima o
  • pšta slabost
  • poremećaj sna
  • vrtoglavica
  • osećaj težine u glavi
  • otkucaji srca

Ovi simptomi se javljaju u ranoj fazi hipertenzije i imaju neurotični karakter. U kasnijim stadijumima bolesti može doći do srčane insuficijencije usled stalnog preopterećenja srčanog mišića usled visokog pritiska. Usled progresije procesa bolesti može doći do smanjenja vidne oštrine, oštećenja krvnih sudova, a to u nekim slučajevima može dovesti do paralize, smanjene osetljivosti udova, što je posledica vazospazma, krvarenja ili tromboze.

Sledeći faktori igraju ulogu u razvoju hipertenzije:

  • nasledne predispozicije
  • hronični stres
  • velika potrošnja soli
  • niska fizička aktivnost itd.
  • kod žena, uzrok hipertenzije može biti period restrukturiranja tela tokom menopauze

Mnogi ljudi ne mere pravilno krvni pritisak zbog čega dobijaju pogrešne rezultate. Doktor Aleksej Huhrev objasnio je koji rezultat treba da uzmete u obzir ako su vrednosti prvog i drugog merenja potpuno različite. “Neki ljudi su sigurni da pritisak treba izmeriti tri puta na jednoj ruci i uzeti prosek. To je čista glupost”, prokomentarisao je stručnjak.

On je objasnio da sam proces merenja povećava pritisak usled jakog stezanja ruke, pa će sva naredna merenja, ako se rade u kratkim vremenskim intervalima, pokazati pogrešan rezultat. Zato treba verovati prvim brojevima. Pritisak na istoj ruci možete ponovo da izmerite nakon najmanje 30 minuta.

“Pritisak treba meriti u isto vreme, u mirnom stanju i jednom na jednoj ruci. Ako vam nešto nije jasno, možete da probate i drugi put, ali sa druge strane”, predložio je doktor i rekao da u takvoj situaciji treba da verujete merenju koje pokazuje više rezultate. “Ovaj pristup će vam omogućiti da vidite pravu sliku onoga što se dešava sa telom”, zaključio je specijalista.

Članak ne zamenjuje uravnoteženu ishranu i konsultacije sa specijalistom!