in

Upozorenje roditeljima: Obratite pažnju, ovaj emotikon je skrivena opasnost pedofila

Upozorenje roditeljima: Obratite pažnju, ovaj emotikon je skrivena opasnost pedofila

Vlasnik kompanije Meta, Mark Zakerberg, iskazao je javno izvinjenje roditeljima čija su deca postala žrtve nasilja na društvenim mrežama.

Međutim, postavlja se pitanje da li jedno jednostavno “žao mi je” može zaista izbrisati bol, patnju i u nekim slučajevima čak smrt koja je proizašla iz online zlostavljanja.

Da li će Zakenberg preduzeti konkretne korake kako bi sprečio dalje žrtve, ili će se sve zadržati samo na rečima izvinjenja? U emisiji “Uranak” na televiziji K1, o tome su govorili psiholog Biljana Lajović, IT stručnjak Vojislav Rodić i edukator za bezbednost dece na internetu, Sandra Bakić.

– Šteta koja je nanesena je zaista velika, a ljudi su prošli kroz neopisive tragedije, gubeći svoju dragocenu decu. Pitanje je koliko izvinjenje može zaista olakšati njihovu bol. Ono što bi za njih imalo stvarnu vrednost jeste preventivno delovanje kako bi se sprečile buduće tragedije. Kompanije moraju preuzeti odgovornost i pojačati kontrolu sadržaja namenjenog deci na društvenim mrežama. Postavljanje starosne granice od 13 godina za otvaranje profila na društvenim mrežama je korak, ali možda je vreme da se razmotri njeno povećanje. Deca često nisu dovoljno psihološki zrela da se nose sa svim opasnostima i zloupotrebama koje vrebaju na tim platformama. Verujem da je ključno da se pomere granice i da se preduzmu konkretne akcije kako bismo zaštitili našu decu od potencijalnih opasnosti na internetu. Samo tada možemo očekivati stvarne promene i poboljšanja u ovoj oblasti – rekla je Sandra Bakić.

– Ispostavljanje prijava nadležnim institucijama je samo jedan deo naših aktivnosti. Podjednako bitan segment rada ovog centra odnosi se na edukaciju, s obzirom da smo svesni da se prava prevencija ostvaruje kroz obrazovanje. Na temelju našeg dugogodišnjeg iskustva, primetili smo da su naša deca veoma vešta u korišćenju tehničkih uređaja, ali nedostaje im digitalna pismenost i osnovno poznavanje digitalne bezbednosti. Često nisu upoznata sa osnovnim pravilima koja treba da poštuju kako bi bila sigurna tokom svog online iskustva – dodala je ona. 

Prema njenim rečima roditelji moraju dete da uvedu u svet interneta.

– Kada odlučimo da dozvolimo detetu korišćenje interneta, važno je da ga pažljivo uvodimo u ovaj digitalni svet. Trebamo ga pratiti, razgovarati s njim, usmeravati ga i pružiti mu savete, baš kao što bismo to učinili kada ga podučavamo o sigurnosti pri prelasku ulice. Ključno je znati šta naše dete radi dok je online, koga prati, i koje izazove suočava. Na taj način ćemo bolje razumeti njegov svet i moći ćemo ga naučiti razlikovati dobro od lošeg. Kroz otvorenu komunikaciju, dete će razviti poverenje i osećati se slobodnim da nam se obrati u slučaju bilo kakvih pitanja ili problema – rekla je Bakić.

Ona je naglasila da su deca često na platformama suočena sa ucenjivanjem.

– Izuzetno je važno sačuvati relevantne dokaze, poput snimaka ekrana koji dokumentuju pretnje i ucene. Ovo postaje ključno i u situacijama digitalnog nasilja, gde takvi dokazi omogućavaju institucijama da preduzmu odgovarajuće korake. Ukoliko se suočite sa ovakvim situacijama, odmah kontaktirajte policiju ili Centar, a mi ćemo vam pružiti podršku u sastavljanju prijave i dostavljanju iste nadležnim organima. Važno je pružiti detetu podršku i uveriti ga da nije krivo za ovakvo ponašanje – objasnila je Bakić, edukator za bezbednost dece na internetu.

IT stručnjak, Vojislav Rodić prokomntarisao je saslušanje Majkla Zakenberga u Americi.

– U periodu od devet do dvanaest meseci, Senat redovno organizuje saslušanja direktora vodećih tehnoloških kompanija, posebno platformi sa milijardama korisnika. Fokus je stavljen na izvinjenja, koja je izazvao senator Džoš Holi iz Misurija, koristeći oštar ton dok je postavljao pitanja vlasnicima i direktorima kompanija. Mark Zakenberg, vlasnik “Meta”, i gospodin Čou iz “Tik Toka” dobrovoljno su se pojavili, dok su druga trojica stigla sa sudskim pozivom, odbivši dobrovoljno učešće pred Senatom. S obzirom da je ovo izborna godina u Americi, ovaj neobičan trenutak karakteriše dvopartijski susret, gde su republikanci i demokrate zajedno predložili seriju od pet zakonskih izmena. Ove izmene su usmerene na zaštitu dece, uključujući povećanje privatnosti, modifikacije algoritama. Ipak, smatram da se uopšte u njihovim iskazima, ne ukazuje na nedostatak suštinskog bavljenja pitanjem zašto deca provode toliko vremena na tim platformama – kazao je Rodić. 

On se osvrnuo i na izjavu senatora Marku Zaknbergu da ima “krv na rukama”.

– Sve to deluje preterano, dok ne pozovu roditelje čija su deca na razne načine završila život.  Pojavili su se sa slikama svoje dece na saslušanju. Iako mnogi njihovo pojavljivanje karakterišu kao performans, ta deca su umrla zato što su izvršila samoubistvo ili su kupila neku drogu sa fentanilom, upravo preko neke od društvenih mreža. Jedna pilula je dovoljna da se umre. To pokazuje i statistika u Americi, u kojoj je na desetine hiljada ljudi umrlo od trovanja fentamilom. Druga stvar je ucenjivanje. Primera radi, dečak koga su naveli preko društvenih mreža na slobodnije seksi scene sa nekom devojkom, a onda ga ucenjuju i prete da će ih javno objaviti. Tinejdžeri, kada više ne mogu da ih plaćaju, odlučuje da oduzmu sebi život – rekao je Rodić.

On je dodao da su na početku saslušanja izneti šokantni podaci. 

– Na početku Senatskog saslušanja, obelodanjeni su šokantni podaci koji ukazuju na ozbiljan porast prijava seksualne zloupotrebe dece. Prema informacijama iz 2013. godine, u jednom od tih centara evidentirano je 1380 slučajeva. Postavlja se zastrašujuće pitanje koliko je taj broj porastao tokom protekle decenije, možda i premašivši sto hiljada, s obzirom na pretpostavku da mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni.  U junu prošle godine,  novinar Wall Street Journal-a, Stanford Univerziteta i još jednog Univerziteta, uradili su istraživanje, koje je bilo fokusirano na Instagram i prisustvo pedofilije na toj platformi. Nakon objave, očekivalo se da će izazvati snažnu reakciju, međutim, interesovanje je splasnulo u roku od nekoliko dana – rekao je Rodić, i dodao:

– Posebno uznemirujući detalj  je otkriće da pedofili koriste emotikone u svojoj komunikaciji, a jedan od njih je emoji za mapu. Upotreba termina “Map” kao novog izraza u intelektualnim krugovima, umesto izraza pedofilija, ukazuje na pokušaj skrivanja i zamagljivanja ozbiljnosti problema – osobe koje su privučene maloletnicima sada se etiketiraju kao “MAP – Minor-Attracted Person””. Ova nova terminologija predstavlja zabrinjavajući trend u normalizaciji ili umanjivanju ozbiljnosti ovakvih prestupa.

Psiholog Biljana Lajović smatra da roditelji nikako ne treba da osuđuju decu, već da razgovaraju sa njima.

– Lajkovi za decu predstavljaju jednu vrstu socijalne podrške. Broj lajkova za decu često se tumači kao mera društvene prihvaćenosti, što im dodaje posebnu važnost. Deca koja su žrtve nasilja često doživljavaju osećanja stida, sramote i krivice. Ključni korak ka pomoći im je oslobađanje od tih osećanja, uz objašnjenje da nisu krivi zbog svoje naivnosti i zloupotrebe kojoj su izloženi. Važno je napomenuti da deca, zbog svoje socijalne i emocionalne nezrelosti, postaju lakši plen za predatore koji vešto koriste njihovu ranjivost. Ponekad ni odrasli nisu u mogućnosti da procene kada ih neko vara, a kamoli deca. Umesto postavljanja pitanja poput “šta si uradio?” ili “kako si to dozvolio?”, prioritet je pružiti podršku i razumevanje. Naglasak treba staviti na to da ne osuđujemo dete, već da se osuđuje zlostavljač. Važno je otvoreno komunicirati s detetom, slušati njegovu priču, pružiti zaštitu i potražiti pomoć – rekla je Lajović. 

Ona je kazala da je deci neophodno pokazati punu podršku, uz uverenje da nisu sami, te da smo tu da ih zaštitimo i podržimo.

– Umesto postavljanja pitanja o tome “kako je moglo doći do toga?”, važno je fokusirati se na pružanje podrške i aktivno angažovanje kako bi se detetu pomoglo. Nasilje može zadesiti bilo koga, uključujući i odrasle, a ključ je pružiti podršku i tražiti pomoć kada je to potrebno – zaključila je Biljana Lajović u emisiji “Uranak” na televiziji K1.