in

Švedska – država bogom dana za roditeljstvo

Bračni par zajedno ima 480 dana roditeljskog odsustva i za to vreme dobija 80 odsto plate

Biti roditelj je za mnoge najlepša stvar na svetu, nezavisno od toga gde živite. Ali ako bi moglo da se bira gde ćete osnovati porodicu, gledano po standardu života, onda je nesumljivo najbolja zemlja za to Švedska. Ova država toliko vodi računa o roditeljima i deci da im sve do punoletstva isplaćuju dečji dodatak.

Švedska ima univerzalni zdravstveni sistem koji finansira vlada. Čak i budućim roditeljima šalju vrećice s poklonima — puno stvari koje bi mogle da im zatrebaju pre dolaska bebe, poput vaučera za popuste u radnjama s garderobom, pakovanja pelena, vlažne maramice…

Marija, koja je otišla da živi u Stokholm pre 10 godina, nedavno se porodila i njena iskustva potvrđuju tezu da je ovo „država bogom dana za roditeljstvo“.

— Tokom trudnoće mi je bilo gotovo sve plaćeno, sve posete lekaru i pregledi. Mi smo platili neinvazivni prenatalni test, jer smo svojevoljno hteli da ga uradimo, to naravno ne ulazi u zdravstvene usluge. Na porođaju je bio moj suprug sa mnom, a kada sam se porodila, prvo su mi stavili bebu na grudi i pustili nas troje da nekoliko minuta uživamo u tom fanastičnom trenutku. Tek onda su došli da je uzmu i okupaju — kaže Marija.

Ona dodaje i da je nakon porođaja država tu da pomogne.

— U zavisnosti od plate koju imate, dete prvih 460 dana dobija pomoć u iznosu od 500 do 1500 evra mesečno. Ja za ćerku svaki mesec dobijem 800 evra od države — kaže ona, dodajući da je istina da nakon tog perioda deca dobijaju svakog meseca po 120 evra kao dečji dodatak dok ne postanu punoletni.

Tu su i slobodni dani, a podrazumeva se da i otac i majka imaju pravo na porodiljsko odsustvo.

— Moj suprug i ja zajedno dobijamo 480 dana roditeljskog odsustva i za to vreme dobijamo 80 odsto plate. Ove dane možemo da podelimo sve dok dete ne poraste. Moj muž je uzeo za sada četiri meseca odmora da bude sa mnom i bebom i da učestvuje podjednako u njenom odrastanju. Kod nas nema stresa oko snalaženja (prvi put smo roditelji), a uporedo i da se brinemo oko posla, ko kad ustaje, koliko ko radi. Sve nam je opušteno i lagano i uživamo u najboljem periodu života — objašnjava Marija.

Školovanje za sve koji žele, bili bogati ili siromašni

U Švedskoj je zakonom obavezno da deca krenu u školu s navršenih sedam godina, ali postoji mogućnost i ranije, sa šest godina, ako se smatra da je dete zrelo za polazak u školu. Udžbenici za sve razrede su besplatni.

Stokholm, prestonica Švedske (Foto: Freepik)

Nakon završetka osnovne škole većina dece ide u gimnaziju, koje su uglavnom trogodišnje, osim prirodnih nauka koje traju četiri godine. Takođe, imaju i srednje stručne škole koje su uglavnom dvogodišnje i trogodišnje. Ova država radi na tome da celo školstvo bude besplatno za sve i to do kraja života. Priliku će imati svi željni znanja, bez brige o tome „koliko nešto košta“.

I prosvetari bi trebalo da dobiju povišice, pa bi se tako trenutna plata nastavnice od 3500 evra povećala značajno.

Švedska ima 51 univerzitet, a švedski institut dodeljuje preko 500 stipendija godišnje za studente i istraživače koji žele da dođu u Švedsku (sa Balkana i iz Istočne Evrope dodeljuje se između 10 i 15), koje pokrivaju školarinu i mesečne troškove života, i nude određeni iznos za troškove puta do Švedske i nazad, kao i osiguranje.

Takođe, univerziteti su najavili da će dodeliti nekoliko stipendija koje će pokrivati samo školarinu. Postoji i stipendija programa „Basileus“, koja iznosi oko 1000 evra mesečno. Ona pokriva i školarinu za studente koji su jednu godinu ili duže na univerzitetima iz programa „Basileus“, dok su studenti na razmeni za jedan akademski semestar oslobođeni plaćanja školarine.

Izvor: noizz.rs