Sari svekrva zagorčala Božić: “Zabranila sam sinu da ide na korinđanje, nastao je haos”

Sara je rođena Beograđanka, udata za Stefana iz okoline Zrenjanina. Znala je, kaže, da se udaje u kuću u kojoj se tradicija poštuje više nego bilo šta drugo, ali nije ni slutila da će je Božić dovesti na ivicu ozbiljne svađe sa svekrom i svekrvom.

“Na Badnji dan došli smo kod svekra i svekrve, da zajedno proslavimo praznike. Kuća puna topline i hrane, tišina pred veče, sve onako kako treba. A onda je svekrva, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, rekla mom sinu četvorogodišnjem Andreju da se spremi i ide sa ostalom decom iz ulice na korinđanje. Znam da je to stari banatski običaj – deca na Badnje veče obilaze kuće, pevaju božićne pesme i dobijaju slatkiše, orahe, jabuke. Meni se, priznajem, u tom trenutku sve prelomilo u glavi – izgledalo mi je kao da dete ide da prosi za slatkiše. Rekla sam da ne želim da moj Andrej ide. Živimo u gradu i ne želim da ga učim da ide od kuće do kuće i traži nešto zauzvrat.

U kući je nastao muk. Svekar je samo ustao i izašao napolje. Svekrva je ostala da stoji, povređena i ljuta, govoreći da sam uvredila njihovu kuću, njihovu veru i njihove pretke. Da sam “došla iz grada i mislim da sam pametnija od običaja”.

Moj muž je ćutao. A to ćutanje me je zabolelo više nego sve reči.

Deca iz ulice su otišla, smejala se i pevala, a moj sin je ostao u kući, gledajući kroz prozor. Nisam bila sigurna da li sam ga zaštitila ili sam mu, možda, ipak nešto oduzela.

Božić je prošao tiho. Bez teških reči, ali i bez radosti. Ćutke smo jeli, gledali TV, ja sam prala sudove da pomognem svekrvi, a ona je sve vreme sklanjala pogled u stranu i cedila kroz zube samo ono što je morala da kaže dok smo bili njeni gosti.

Tradicija i roditeljstvo ponekad se sudare tamo gde najmanje očekujemo. Moji roditelji su mi zamerili i rekli da to nisam smela da uradim, da mi “ne bi kruna s glave pala” da sam pustila Andreja da ide sa decom po selu i nosi kesu u koju će mu nepoznati ljudi stavljati slatkiše. Njemu bi, kažu, to bila lepa uspomena, a ja i dalje mislim da bi neke običaje u 21. veku ipak trebalo napustiti. Na nas je red da pozovemo Stefanove roditelje da dođu na uskršnji ručak i živa nisam kako ću to pregrmeti…”

Pogledajte BONUS VIDEO: