in

Neobična kućica u Grockoj – spolja kao crna lego kocka, a unutra praznik za oči

Stopljena s prirodom i osmišljena za uživanje.

„Hoćemo da se probudimo s pogledom na Dunav“ – to je bio ključni zahtev klijenata arhitektice Milene Zindović za kućicu pored reke u Grockoj. Zindović ne samo da je uspela da im ostvari tu želju, već je osmislila građevinu stopljenu sa zelenim ambijentom, ispunjenu svetlošću, u kojoj je svaki pedalj promišljen i stvoren za opuštanje.

Arhitektonski studio „MZ Studio“ stoji iza male kuće neobičnog oblika u vikend naselju u Grockoj, a Zindović je za naš portal otkrila sve tajne ovog izuzetnog objekta.

Foto: Miloš Martinović

Igranje s elementima „naivne“ arhitekture

Na parceli u Grockoj, Zindović je zatekla jednu kuću i jedan stari objekat, na čijem mestu je nikla neobična kućica, najpre predviđena kao gostinska.

„Teren je izolovan i strm, zemljište nije mnogo povoljno za izgradnju. Odlučili smo da gostinsku kuću napravimo na mestu starog objekta, koji je bio od nepečene cigle. Već je postojao jedan plato, formirana terasa na terenu sa škarpom, pa smo rešili da kuću smestimo na njegovo mesto i na taj način teren ne remetimo“, na početku razgovora govori Zindović.

Foto: Miloš Martinović

Sve vreme su imali na umu da je lokacija u vikend naselju, u prirodi. Parcela ima dosta zelenila, drveća, a klijenti su želeli da to zadrže i da to bude neki njihov beg u prirodu iz grada. To je mnogo uticalo na postavku kuće, govori arhitektica.

„Nismo razmišljali o njoj kao velikoj, modernoj vili – već smo želeli da zadrži ambijent okruženja u kojem dominiraju građevine nastale bez projekta. To su sve neke kuće koje su ljudi zidali sedamdesetih, osamdesetih, možda po nekom projektu, ali uz dosta svojih izmena. To se reflektuje u arhitekturi. To je kontekst koji mi nalazimo u većinu naših naselja i vikend naselja“, objašnjava Zindović.

Foto: Miloš Martinović

Ona je upravo u kom kontekstu „naivne“ gradnje bez plana, s mnogo slobode, videla prostor za igru. Želela je savremenu i arhitektonski vrednu kuću, koja bi na neki način bila „profesionalni pandan čudnim kućicama koje nastaju u vikend naseljima“.

„Uzeli smo te neke tipične elemente – naša kuća ima dvovodni krov kao standardne vikendice, ima kvadratne, jednokrilne prozore – ali mi smo ih izvrnuli, malo smo se poigrali. Tako da je sleme krova orjentisano po kraćoj strani kuće umesto po dužoj, što bi bilo prirodnije, a otvore smo jako povećali, pa su nestandardno veliki. Ali, zadržala se jednostavnost – deluje kao neka skica kuće“, opisuje Zindović.

Spefifičan oblik kućice nastao je usecanjem terase. To je urađeno s dobrim razlogom – da bi se sprečilo da kućica zakloni pogled na Dunav koji postoji iz gornje, veće kuće. Postoji plato na kojem se boravi, pa je bila ideja da se odatle ostavi što više pogleda, priča nam arhitektica.

Foto: Miloš Martinović

A zanimljiva priča krije se i iza boje fasade.

„Dobila sam puno pitanja zašto je kuća tamna, od ljudi koji nisu iz struke. To se čini čudno. Međutim, kada uradite tamniju fasadu u zelenom okruženju, ta se kuća u panorami mnogo manje vidi nego neka bela kuća. Ta tamna boja vizuelno kamuflira kuću – kada se gleda to zeleno brdo s Dunava, naša kuća se najmanje primećuje. Iz daljine, čovek nije siguran da li je to kuća ili neka senka“, otkriva Zindović.

Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović

Enterijer pun svetla

A evo kako su iz „MZ studija“ ispunili želju klijenta da Dunav bude prva stvar koju ugledaju kad se probude.

„To smo ispunili ogromnim prozorom na galeriji, koji je horizontalan i pravi panoramu. Kad ustanu iz kreveta, klijenti vide kroz prozor drugu obalu“, kaže Zindović.

Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović

Kuća je tamna spolja, a jako svetla iznutra. To je postignuto tako što nije urađen pun sprat, već galerija, pa je dnevna soba dobila duplu visinu.

„Prostor tako diše, deluje veće, a to nam je omogućilo i da otvorimo krovne prozore, koji daju mnogo više svetla. Kod ove kuće je to bilo važno jer je na severnoj strani. Pošto je sve to zapravo jedan prostor, osim kupatila, s krovnim prozorima i velikim otvorima na fasadi, puno svetlosti ulazi u kuću“, objašnjava.

„Elementi unutrašnjeg opremanja su minimalistički, zidovi su beli, stepenice su urađene od metalnih flahova i  nemaju nikakvu vidnu konstrukciju. Tanke su i ‘izleću’ iz zida, tako da ‘lebde’“, dodaje Zindović.

Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović

Kuća u Grockoj pokazuje nam zašto je za vikendice presudna lokacija, kaže arhitektica.

„Lično ne razumem ono što se sada radi po planinama u Srbiji i u blizini Beograda, gde se prave čitava naselja s kućama koje su jako blizu jedna druge. Mislim da je vrednost odlaska van grada u izolaciji i boravku u prirodi. Zato lokacija, osim što treba da ispuni tehničke uslove, treba da bude takva da se otvara neki pogled – ili da ima neki element ka kojem vredi orjentisati se i odmarati oči. U ovom slučaju, to je bio Dunav“, kaže nam.

Foto: Miloš Martinović
Foto: Miloš Martinović

Najzad, Zindović savetuje i da prilikom gradnje vikendica ne treba preterivati u programskim zahtevima.

„Ako je to kuća za povremeni boravak, bolje je da bude mala i da ne remeti prirodno okruženje. Ne mora da ima komforne spavaće sobe kao prostor u kojem se živi uvek. Ljudi često krenu ambiciozno, pa ih to sve na kraju iscrpi tehnički i finansijski“, zaključuje Milena Zindović.

***

Bonus video: Boemski salonac u kojem je uhvaćen stari duh Zemuna

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram