in

Kupite danas sve što treba, sutra ne valja trošiti novac: Etnolog Jojić objasnila simboliku običaja na Badnji dan, posebno oraha

Kupite danas sve što treba, sutra ne valja trošiti novac: Etnolog Jojić objasnila simboliku običaja na Badnji dan, posebno oraha

Pravoslavni vernici sutra slave Badnji dan i Badnje veče. U našoj zemlji postoje brojni običaji koji se vezuju za ove dane, a etnolog Jasna Jojić ih je detaljnije objasnila gostujući na TV Prva.

“Badnjak se seče na Badnje jutro, a uneće se negdepred veče u kuću, mada smo ga mnogi unose i ranije jer nemaju gde da ga drže. Domaćica treba da spremi obrok, da ga postavi na sto. Po crkvi i dogmatskim običajima, trebalo bi da se nađe neka biljčica koja raste, to je ona travica, žito koje kupujemo na pijacama. Trebalo bi da bude sveća negde na stolu, pa se obično stavi u žito i zapali. 

Trebalo bi po mogućstvu da bude i krst neki, a od jela prebranac kao već tradicionalna božićna trpeza, hleb, naravno, pogača neka, salate, kiseo kupus je aktuelan, i suvo voće zato što je ovo vreme badnjaka, hrasta, žireva, šišarki, oraha i tih biljaka za koje su ljudi smatrali da ih inače čuvaju od zlih demona zato što su tvrdi. Onda domaćice u mnogim krajevima Srbije bacaju cele orahe, sa ljuskom, u uglove kuće i na taj način smatra da je sa svih strana obezbedila kuću od ulaska bilo kakvog zla, nesreća…”.

Jojićeva je objasnila i šta, prema običajima, ne bi trebalo raditi. “Ono što je tradicionalno kod većine je da na današnji dan ne bi trebalo trošiti novac jer se smatra da će se to onda dešavati cele godine. Ne bi trebalo ništa pozajmljivati iz kuće, ništa čak ni iznositi i trebalo bi se suzdržati od upotrebe oštrih stvari – igle, makaze, nešto što može da povredi. Ima i običaja gde se na Badnji dan nož zabode iza vrata, pored praga, da čuva porodicu, a od subote uveče pa sledeća dva dana se ne baca đubre jer se računa da je sa badnjakom u kuću ušla sreća. Ja mislim da sve te običaje treba da poštujemo na jedan racionalan način, da nam oni budu dragi, da verujemo u njih, a ne da budemo opsednuti time”.

Sigurno ste i vi čuli ili pročitali negde različita verovanja, prema kojima, ako ne ispoštujete običaje, može da vam se desi nešto loše. “Ne treba ljudi da slušaju one pretnje, vidim da toga ima po Internetu, desiće vam se ovo ili ono, ako uradite ili ne uradite nešto… Sve ovo o čemu smo pričali ima duboke veze sa sujeverjem, i oni jesu dobri, imaju neki smisao ako se vratimo na svaki od tih običaja unazad… Sve datira iz paganskih običaja, osim onoga što je preuzela crkva, pa je vezala za Hrista, a to je da se česnicom simbolizuje Hristovo telo, crvenim vinom Hristova krv, da slavimo njegovo rođenje, da su mu prethodno namestili u pećini slamu na koju bi on legao, pa se upotreba slame vezuje za Hrista, ali isto tako znamo da je slama pšenica, klasje koje je osušeno…”.

Etnolog smatra da se svi ovi običaji tako dugo održavaju delimično i zbog toga jer su veoma zanimljivi deci, a objašnjava i šta je važno kada je reč o božičnoj česnici.

“Pravljenje česnice se vezuje za simboliku Hristovog tela, a ona se pravi i zbog neke vrste predviđanja. Česnica se pravi sutra ujutru, na Božić, stavlja se parica, može dren, da bi čuvao zdravlje, glog, da sačuva od zlih sila i naravno tamo gde je postojalo domaćinstvo u kojem ima puno životinja može da se stavi zbog, kukuruz, ono sve što bi jela ovca… Za česnicu kažu da ne bi trebalo da ima kvasac u sebi, znači treba napraviti hleb sa praškom za pecivo ili kiselom vodom. Ono što je važno za naše pretke bilo je da se česnica pravi od nenačetog brašna i nenačete vode. Nenačeta voda je voda koja je tog trenutka doneta sa izvora i nije ni za šta drugo korišćena”, poručuje Jojić.