admin
Nakon tragedije koja je pogodila našu zemlju, ubistva osam đaka i čuvara škole na Vračaru “Vladislav Ribnikar”, mnogobrojni stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja apelovali su na značaj pravovremene i adekvatne reakcije članova porodice, društva i zaposlenih u obrazovnim ustanovama.
U izveštaju “NCTSN-a” stoji da je ponašanje tinejdžera i dece pod velikim uticajem roditelja, rodbine, nastavnika i staratelja kada se dogodi incident u kojem je ubijeno više lica.
U ovim situacijama deci je pre ssvega neophodna podrška roditelja, a spektar emocija i reakcija koje se mogu javiti nakon ovako traumatičnih događaja prilično je širok.
Najčešće reakcije
– Anksiozni napadi, zebnja, strah za bezbednost za sebe i druge
– Preovladavajući strah da će se ista situacija (masovna ubistva ili nesreća) ponoviti
– Promene u ponašanju uključuju; pad koncetracije, povećana osetljivost i bes, tuga, radikalne promene u pogledu na život i budućnost, nesanica ili povećan broj sati sna, intezivnije loše navike – alkohol, narkotici ili ponavljanje radnji koje ugrožavaju sebe i druge, pad interesovanja za uobičajene aktivnosti i odustvo socijalizacije i komunikacije sa prijateljima i poznanicima
– Glavobolja, bolovi u stomaku, bolovi i jeza, drhtanje
– Preokupiranost, fokus isključivo na tragediju, pre svega ubistva, i neprestani razgovori na tu temu
– Burne reakcije na pucnjavu i ubistva
– Preosetljivost na glasne zvukove
“NCTSN-a” navodi nekoliko važnih stvari koje mogu da budu od pomoći u krizi koja je nastupila posle incidenta.
Za roditelje
Pre svega je važno da se sa decom priča iskreno, da se pruže sve adekvatne informacije i da se deci ostavi prostor da postave sva pitanja. Istovremeno, nije poželjno da forsiramo decu da pričaju o stvarima o kojima ne žele. Važno je da znaju i osećaju da mogu da nam se obrate.
Povratak u rutinu je jako važan. Deci ne treba uskraćivati standardne aktivnosti.
Neophodno je zaštiti decu od medijskih izveštaja i društvenih mreža. Potrebno im je objasniti da izveštaji o ubistvima i teorije na društvenim mrežama mogu da izazovu dodatni strah i osećaj paranoje.
U slučaju intenzivnog razvoja straha i anksioznosti, neophodno je potražiti stručnu pomoć.
Škole
Reakcije dece na traumu mogu značajno da ometaju učenje i ponašanje u školi. Škole služe kao kritičansistem podrške za decu koja su doživela traumu. Administratori, nastavnici i osoblje mogu da pomognu u smanjenju efekata traume na decu tako što će prepoznati odgovore na traumu, prilagoditi traumatizovane učenike i reagovati na njih u učionici i upućivati decu na spoljne profesionalce kada je to potrebno.. Neophodno je da se deca osećaju bezbedno, podržano i spremno da uče.
BONUS VIDEO