in

Ima li života posle 40-e? Žene u Srbiji tad prelaze u kategoriju matorki ili babetina, nevidljivih bića koja treba skloniti sa ulice

Diskriminacija starijih osoba ili popularno nazvano ejdžizam je neizbežan deo svakog društva. Posle trideste smatra se da si propao načisto ako se nisi profesionalno i porodično ostvario, a posle četrdesete je vreme da pišeš testament i da preventivno pozoveš pogrebno preduzeće. 

U Srbiji vreme leti brže nego u ostatku sveta, i to znamo. Ako i ne znamo, prelistajte oglase za posao, gde ćete shvatiti da žena, ako pitate srpskog poslodavca, nakon 39. godine prelazi u kategoriju kojoj je posao nemoguće naći.

Printscreen/Instagram

 

Ejdžizam najviše škodi ženama jer se kultorološki usadilo da si posle čarobnog broja 40 matorka ili babetina. Kad su muškarci u pitanju, društvo je prema njima blagonaklono. Mogu i dalje da se furaju kao frajeri i da stare kao vino. Mada, i visno se ukiseli posle određenog vremena.

Ne zna se zašto, ali u našoj savremenoj mitologiji, nakon 39. rođendana žena postaje nekakvo biće koje je odjednom nesposobno, a uz to i nepoželjno u radnom prostoru.

 

 

Naše društvo, uz to, smatra da ova mitska aždaja starija od 39 uopšteno gledano ne bi trebalo da se izlaže oku javnosti, barem ne u meri većoj nego što je to neophodno. Brižit Makron (68) nije iz Srbije, pa nije obaveštena o tome i zato je danas glavna tema komentatora u Srbiji.

Na Tviteru korisnik koji se potpisuje kao “Gdećetekućete?” postavio je pitanje: “Žene 40+, iskreno, šta vas još održava u životu”.

Hajdi Klum

Profimedia

 

Ako je ženi nakon 39. rođendana izlazak neophodan, zabranjene su joj kratke, uske stvari. Na pocepane farmerke takođe može da zaboravi. Izlazak mora da bude kratak, svrsishodan i bez mnogo lutanja i zabave. Žena je do 35. po njima ispunila svoju svrhu i vreme je da se povuče negde gde pogled trbušastih, proćelavih muškaraca ne dopire.

Da da će ikada više na sebi osetiti pohotan pogled?

Tako neće biti konstantni podsetnik tim muškarcima da vreme prolazi, da oni odavno nisu praznik za oči (ako su to ikada i bili) i da, nažalost, dok sede u baštici kafića ispijajući pivce i osmatrajući prolaznice, teško da će ikada više na sebi osetiti pohotan pogled kakvim “časte” te iste prolaznice – isti onaj pogled zbog koga prolaznice panično beže na drugi kraj ulice.

dzenifer lopez

Profimedia

 

Dalje, kako godine nakon te magične 35. idu, ženi se sve više sužava prostor oko nje. Nemoj ovde, nemoj tamo, nemoj ovu haljinu, sakrij ruke, sakrij noge, sakrij prste, iskočile su ti žile na nadlanicama, imaš pegice od sunca, nemoj bikini, sve to sakrij, nemoj da uznemiravaš ljude na ulici, oni su posebno osetljivi na estetiku, svi su nosioci titula za Mis i Mistera, nemoj baš ti da kvariš ugođaj i paradu tih savršenih ljudi.

Tako godine cure, žena krije sve više i više toga na sebi i u sebi i konačno je osvanuo taj 50. rođendan i ostvarila se velika želja svih, a na kraju i nje. Postala je nevidljiva! Sada, tako sakrivena, tako ubijena u pojam, tako bezvoljna može da ispuni svoju konačnu svrhu – da ostatak vremena posluži porodici i da se onda ukloni. Tako izgleda idealan scenario života jedne žene, ako pitate komentatore na na srpskom delu interneta.

Baba, pa i u najlepšoj haljini

Na svu sreću je Brižit Makron malo dalje od Srbije, pa ne može da čuje da je “baba”, da je “baba baba, pa čak i u najlepšoj haljini” i uzdahe sažaljenja nad Emanuelom Makronom. Isti ti uzdišu, ali u drugom kontekstu, nad Melanijom i Donaldom Trampom.

Razlika u godinama je u redu, ali samo ako je taj trbušasti muškarac u društvu mlade žene. Drugačije je neprirodno, jer je žena posle 40. godine neupotrebljiva. Biće da Makron još to nije čuo, pa nema problem sa tim da čak i razmeni koju nežnost sa Brižit.

Ima li života posle 40-e? Zašto žene u Srbiji tad prelaze u kategoriju babetina, nevidljivih bića koja treba skloniti sa ulice?

Profimedia

 

 

– Baba je baba i u najlepšoj haljini.

– Ma uvek suva, usukana, nogice pileće, glava bapska, izgleda presmešno pored muža.

– Je baba. Džaba haljina kad sve drugo stari.

Stari haljina, stari i Brižit, a starimo i svi mi zajedno sa njom. Jednom ćemo i mi preći magičnu cifru kada smo odredili ženama da je vreme da se povuku i sakriju se.

Žene posle 40. Ko su one? Ranjive, pa čak  ponekad i bespomoćne. Naivne, pune poverenja, kao u trinaestoj.  Odavno su zaboravile grubu romantiku 15-godišnjakinja, entuzijazam 25-godišnjakinja, racionalnost onih  preko trideset.

Mnogo su videle. Posle su zažmurile. A posle otvorile oči i uvidele novi svet, novu sebe, novi život. One ponovo veruju u bolje, jer se njima najgore, po pravilu, već izdešavalo. One dobijaju najbolje, jer su sposobne dobro uvideti tamo, gde ga drugi i ne primećuju. Imaju izoštren pogled, osetljiv sluh i nežne ruke. Pridržavaju se svega što je za njih najbolje.

Važno u životu je sam život

One su lepe. Nisu simpatične. One su neverovatno lepe, zato što su postale svesne da imaju odlične zadnjice, privlačne grudi, lepe noge. One su naučile voleti svoje zadnjice, grudi, noge, tako da svako može da se zaljubi u njih. Zaljubiti se u ono njihovo najbolje. 

Oni znaju tajnu, te devojke posle 40. Dosta je njima fazona o “milionima”, “karijerama” i “drustvenim statusima”. Oni sad tačno znaju da ono, što je najvažnije, nije ono što se prikazuje na televiziji, što piše na internetu i na statusima društvenih mreža. Važno u životu je sam život: njegov ukus, boja, ritam, miris, sposobnost uživanja i radovanja u svakom danu.

Ima li života posle 40-e? Zašto žene u Srbiji tad prelaze u kategoriju babetina, nevidljivih bića koja treba skloniti sa ulice?

Printscreen/ Instagram

 

Odavno su zaboravile ustaljene fraze, taktiku zavođenja i spremanja haljina za izlazak. Više nisu u fazi “aktivne potražnje”, već su pronašle ono što je bilo potrebno svih ovih godina – sebe, pravu sebe. I ispostavilo se da su takve prave veoma interesantne i zanimljive svima. Pa, skoro  svima.

One ponovo mogu glasno jecati i smejati se. Već su prestale da nose “pancire” društvenih normi ponašanja, zabrana i dozvola. One mrze vreme kada je trebalo ispravno držati leđa i glavu, šta god da se desi, vreme smeha kada im se plače i vreme tihog klimanja glavom, kada želiš udariti  što jače. Prestale su  da se suzdržavaju, izašle su na slobodu – žive, senzualne, besprekorne!

Žene posle 40 – nisu tetke!

One žive isto kao što i dišu: nasilno, onda tiho, a zatim nežno, jedva čujno, zatim užurbano i bezobzirno. Dišu u ritmu zivota, u ritmu disanja. Napokon, posle 40-te one  uspevaju: živeti u istom vremenu sa životom.

Žene posle 40 – nisu tetke! One nose dugačke suknje zato sto je to lepo. Nose i kratke suknje, i farmerke. I bižuteriju . Njima nema potrebe da dokazuju – “imam dijamante”. Bitno je da se njima sviđa. One ne žele da znaju o “modi”i “trendu ove sezone”.  Žele samo da bude lepo samo za njihove oči. One su trend same za sebe.

Žene posle 40. prestaju da broje kalorije. Zato što ljubav, interesovanje, pokret, strast, inspiracija pomažu mnogo bolje od fitnes centara i plastičnih hirurga. Pa da, to  i jeste razlog što su postale tako lepe.

One znaju da cene svaki minut, svuda stižu na vreme, nigde ne kasne, jer nigde ne žure. One postižu. One se bore. One jednostavno- žive.  I tačno znaju, da čak i nakon još 40, biće još interesantnije!