Ipak, priprema dobre gibanice traži vreme i pažnju, pa je ne pravimo onoliko često koliko bismo želeli. Zato je pita gužvara sa jogurtom jednostavnija i povoljnija alternativa.

Potrebno je svega pet sastojaka, ne računajući začine, a osim kora za pitu, većinu verovatno već imate u kuhinji. Priprema traje manje od pet minuta i ne zahteva posebno kulinarsko umeće: kore se ne razvlače niti rolaju, već se jednostavno gužvaju.

Ako želite bogatiji ukus, možete joj dodati komadiće slanine, zelje, meso ili sitan sir. Ipak, i u osnovnoj varijanti ova lažna gibanica, odnosno pita gužvara sa jogurtom, podjednako je ukusna. Isprobajte recept i javite nam utiske!

Pita gužvara sa jogurtom

Sastojci:

• 3 jaja
• 1 pakovanje kora za pitu
• 500 ml što gušćeg jogurta
• pola čaše ulja
• 1 čaša kisele vode
• pola kesice praška za pecivo
• 1 kašičica soli

Priprema:

Sve sastojke, osim kora, dobro umutite mikserom u činiji. Za to će vam biti dovoljan minut do dva.

Uzimajte po jednu koru, zgužvajte je rukama i umočite u pripremljenu smesu. Kore možete gužvati i po dve, a zatim ih ređajte jednu uz drugu u pleh podmazan uljem.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 45 minuta, dok pita ne dobije zlatnobraon boju.

Prijatno!

Ros Geler, koji je fanovima najpopularnijeg sitkoma svih vremena osvojio srce kao večiti, ali simpatični gubitnik, srljao je iz avanture u avanturu i iz razvoda u razvod, zbog čega je često bio predmet podsmeha u najbližem društvu. Bez obzira na sve dogodovštine, zgode i uglavnom nezgode, ljubav njegovog života bila je Rejčel Grin, iako dugo nije mogao da se odluči da li su u vezi ili su “na pauzi”. Mnogo godina nakon emitovanja poslednje epizode, Dejvid Švimer priznao je da je u koleginicu bio zaljubljen i iza kamere.

To je bilo i najveće iznenađenje specijalnog okupljanja legendarne ekipe, zbog kojeg je u maju 2021. pola planete bilo prikovano za male ekrane. Glumac je tada otkrio da je tokom prve sezone bio ozbiljno zaljubljen u Dženifer Aniston. Da sve bude još lepše (i šokantnije za neupućene), ona je na njegovo priznanje dodala da su osećanja bila obostrana, ali i da se sve završilo samo na simpatijama.

“Oboje smo bili prilično zaljubljeni jedno u drugo, međutim, bili smo i zauzeti. Tokom pauza na snimanju sedeli bismo zagrljeni na kauču, ponekad čak i zaspali jedno pored drugog…” Ipak, nisu prešli granicu – ostali su prijatelji, a međusobnu naklonost preneli su u svoje uloge. Emocije su bile stvarne, i možda je upravo zbog toga centralna ljubavna priča hit serije delovala toliko uverljivo.

Pre nego što je postao jedno od najprepoznatljivijih lica, Dejvid je imao sasvim drugačije ambicije. Rođen je u Njujorku, odrastao u Kaliforniji, a glumu je studirao na Univerzitetu Nortvestern. Pošto mu je pozorište bila prva ljubav, nakon diplomiranja 1988. godine učestvovao je u osnivanju čikaške trupe “Lookingglass Theatre Company”.

Posle nekoliko manjih uloga na televiziji snimio je i prvi film, “Let nepoznatog intrudera”, a onda je 1994. usledio dramatičan preokret, u šekspirovskom stilu – kada je dobio ulogu Rosa Gelera.

Šest prijatelja, deset sezona, omiljeni kafić “Central Perk” i bezbroj nezaboravnih scena učinili su seriju jednim od najvećih TV fenomena svih vremena. Švimer je Rosa oblikovao kao pomalo nespretnog, neurotičnog, romantičnog i često previše ozbiljnog čoveka, koji je uprkos svim manama imao veliko srce. Ljubav prema Rejčel, ljubomorne epizode, tri razvoda i neobične porodične situacije doneli su mu armiju do danas vernih poklonika.

Kada je pala poslednja klapa “Prijatelja”, 2004. godine, glavne zvezde našle su se pred ozbiljnim izazovom: kako se osloboditi likova po kojima ih je prepoznavala čitava planeta? Dženifer Aniston i Metju Peri odmah su nastavili da rade na drugim projektima, tu i tamo viđali smo i Kortni Koks i Lizu Kudrou, ali Švimeru nikako nije polazilo za rukom da ponovi globalni uspeh koji mu je doneo kultni sitkom.

Pojavljivao se u serijama “Curb Your Enthusiasm”, “Episodes” i britanskoj komediji “Intelligence”, a jedan od značajnijih naslova bila je “Američka krimi priča: Narod protiv O Džej Simpsona”, gde je igrao Roberta Kardašijana. Za tu ulogu dobio je nominaciju za “Emi” nagradu. Pozajmljivao je i glas žirafi u animiranom serijalu “Madagaskar”, a okušao se i kao filmski reditelj.

Ipak, nije skrivao da mu je trebalo mnogo vremena da se izbori sa činjenicom da ga publika uvek i u svemu poistovećuje sa Rosom. Na kraju je odustao od tih pokušaja i okrenuo se pozorištu, režiji i produkciji.

Za razliku od mnogih holivudskih zvezda, Dejvid Švimer nikada nije imao potrebu da svaki detalj privatnog života pretvara u javni spektakl. Posle razvoda od britanske umetnice Zoi Bakman, sa kojom je 2011. dobio ćerku Klio, viđali su ga sa mladom studentkinjom medicine Elijanom Jolkovski, ali veza nije potvrđena.

Naravno, ne možemo da se ne zapitamo “šta bi bilo kad bi bilo”… Da li bi “Prijatelji” postali to što jesu da su smušeni paleontolog Ros i njegova Rejčel ušli u ljubavnu priču i sa druge strane kamere?

Malo rendane kore limuna može potpuno da promeni ukus kolača, krema ili domaćih keksića. Njena osvežavajuća aroma često je upravo ono što nedostaje omiljenom receptu. Međutim, koliko god ovaj sastojak bio popularan u kuhinji, malo ko obraća pažnju na to šta se zapravo nalazi na kori voća koje kupujemo.

Nedavna rasprava na društvenim mrežama ponovo je otvorila pitanje pesticida kojima se tretiraju limun, pomorandže i drugi agrumi. Sve je počelo fotografijama deklaracija iz jednog britanskog supermarketa, a informacije koje su se pojavile izazvale su brojne reakcije potrošača.

Šta se zapravo nalazi na kori limuna

Jedna korisnica Instagrama, objavila je fotografije ambalaže agruma iz jednog britanskog supermarketa. Na deklaracijama je pisalo da kora nije pogodna za konzumiranje, uz navođenje hemijskih sredstava korišćenih nakon berbe.

shutterstock.com/Taras Grebinets

Među navedenim supstancama našli su se imazalil, fludioksonil i tiabendazol, fungicidi koji se koriste kako bi se sprečilo kvarenje voća tokom skladištenja i transporta. Sara Kompson iz britanske organizacije Pesticide Action Network UK upozorila je da pojedine supstance koje se koriste za tretiranje agruma izazivaju zabrinutost zbog mogućih uticaja na zdravlje. Posebno je ukazala na imazalil, koji se uglavnom zadržava na kori voća.

Ipak, iz supermarketa, objasnili su da su se sporne oznake na ambalaži našle greškom i da njihovi proizvodi ispunjavaju važeće britanske bezbednosne standarde.

Da li je dovoljno oprati limun pre upotrebe

Mnogi veruju da je dovoljno dobro oprati limun pod mlazom vode kako bi njegova kora postala potpuno bezbedna za upotrebu u kolačima. Međutim, situacija nije baš tako jednostavna.

shutterstock.com/Lazy_Bear

Pranje može da ukloni prljavštinu i deo ostataka sredstava sa površine voća, ali ne garantuje potpuno uklanjanje svih pesticida. Pojedina sredstva mogu da prodru u površinske slojeve kore ili budu dovoljno postojana da se ne uklone običnim ispiranjem. Važno je znati i da oznaka da voće nije premazano voskom ne znači automatski da nije tretirano pesticidima.

Koji limun je najbolje koristiti za kolače

Ako često koristite rendanu koru limuna, pomorandže ili limete, obratite pažnju na deklaraciju. Kada je naznačeno da kora nije pogodna za konzumiranje, nemojte je koristiti u pripremi hrane. Dobar izbor može biti organski uzgajan limun, posebno ako planirate da koristite njegovu koru.

Shutetrstock/Didebashvili.GEO

U organskoj proizvodnji određeni sintetički fungicidi nisu dozvoljeni, ali ni organska oznaka ne predstavlja garanciju potpunog odsustva svih ostataka sredstava za zaštitu bilja. Bez obzira na to koju vrstu voća kupujete, agrume pre upotrebe dobro operite pod mlazom vode i proverite informacije na pakovanju.

Ne morate da se odreknete omiljenog kolača sa limunom, ali sledeći put kada posegnete za rendetom, odvojite trenutak da pročitate deklaraciju. Upravo taj mali korak može vam pomoći da pažljivije birate sastojke koje koristite u kuhinji, piše TPortal.

Pratite Srećne na instagramu

Malo rendane kore limuna može potpuno da promeni ukus kolača, krema ili domaćih keksića. Njena osvežavajuća aroma često je upravo ono što nedostaje omiljenom receptu. Međutim, koliko god ovaj sastojak bio popularan u kuhinji, malo ko obraća pažnju na to šta se zapravo nalazi na kori voća koje kupujemo.

Nedavna rasprava na društvenim mrežama ponovo je otvorila pitanje pesticida kojima se tretiraju limun, pomorandže i drugi agrumi. Sve je počelo fotografijama deklaracija iz jednog britanskog supermarketa, a informacije koje su se pojavile izazvale su brojne reakcije potrošača.

Šta se zapravo nalazi na kori limuna

Jedna korisnica Instagrama, objavila je fotografije ambalaže agruma iz jednog britanskog supermarketa. Na deklaracijama je pisalo da kora nije pogodna za konzumiranje, uz navođenje hemijskih sredstava korišćenih nakon berbe.

shutterstock.com/Taras Grebinets

Među navedenim supstancama našli su se imazalil, fludioksonil i tiabendazol, fungicidi koji se koriste kako bi se sprečilo kvarenje voća tokom skladištenja i transporta. Sara Kompson iz britanske organizacije Pesticide Action Network UK upozorila je da pojedine supstance koje se koriste za tretiranje agruma izazivaju zabrinutost zbog mogućih uticaja na zdravlje. Posebno je ukazala na imazalil, koji se uglavnom zadržava na kori voća.

Ipak, iz supermarketa, objasnili su da su se sporne oznake na ambalaži našle greškom i da njihovi proizvodi ispunjavaju važeće britanske bezbednosne standarde.

Da li je dovoljno oprati limun pre upotrebe

Mnogi veruju da je dovoljno dobro oprati limun pod mlazom vode kako bi njegova kora postala potpuno bezbedna za upotrebu u kolačima. Međutim, situacija nije baš tako jednostavna.

shutterstock.com/Lazy_Bear

Pranje može da ukloni prljavštinu i deo ostataka sredstava sa površine voća, ali ne garantuje potpuno uklanjanje svih pesticida. Pojedina sredstva mogu da prodru u površinske slojeve kore ili budu dovoljno postojana da se ne uklone običnim ispiranjem. Važno je znati i da oznaka da voće nije premazano voskom ne znači automatski da nije tretirano pesticidima.

Koji limun je najbolje koristiti za kolače

Ako često koristite rendanu koru limuna, pomorandže ili limete, obratite pažnju na deklaraciju. Kada je naznačeno da kora nije pogodna za konzumiranje, nemojte je koristiti u pripremi hrane. Dobar izbor može biti organski uzgajan limun, posebno ako planirate da koristite njegovu koru.

Shutetrstock/Didebashvili.GEO

U organskoj proizvodnji određeni sintetički fungicidi nisu dozvoljeni, ali ni organska oznaka ne predstavlja garanciju potpunog odsustva svih ostataka sredstava za zaštitu bilja. Bez obzira na to koju vrstu voća kupujete, agrume pre upotrebe dobro operite pod mlazom vode i proverite informacije na pakovanju.

Ne morate da se odreknete omiljenog kolača sa limunom, ali sledeći put kada posegnete za rendetom, odvojite trenutak da pročitate deklaraciju. Upravo taj mali korak može vam pomoći da pažljivije birate sastojke koje koristite u kuhinji, piše TPortal.

Pratite Srećne na instagramu

Pašteta koja ostane posle doručka često završi u frižideru, gde je danima zaboravimo, a ponekad se desi i da nam se hrana brzo kvari i u frižideru. Međutim, pre nego što je ponovo namažemo na hleb, važno je da proverimo koliko dugo je pakovanje otvoreno, jer čak ni normalan miris i izgled ne znače da je namirnica bezbedna za jelo.

Koliko dana je bezbedna za upotrebu

Rok trajanja otvorene paštete zavisi od vrste proizvoda i preporuke proizvođača. većina proizvođača navodi da se nakon otvaranja paštete čuvaju u frižideru i konzumiraju u roku od tri dana. Ipak, ovaj rok ne važi za sve mesne i riblje namaze, pa je najvažnije pročitati deklaraciju.

Freepik chandlervid85

Kao opšta preporuka, lako kvarljivu hranu spremnu za jelo treba potrošiti u roku od dva dana, osim ako proizvođač ne navodi drugačije. Zbog toga je korisno zapisati datum otvaranja na ambalaži, umesto da se oslanjamo na pamćenje.

Kod domaće paštete trajnost zavisi od sastojaka, načina pripreme i higijene. Za pravilno pripremljena kuvana jela i ostatke hrane američka služba za bezbednost hrane preporučuje čuvanje u frižideru tri do četiri dana. Međutim, to nije garancija da će svaka domaća pašteta ostati bezbedna toliko dugo.

Kako pravilno čuvati domaću paštetu

Nakon pripreme, domaću paštetu treba rasporediti u manje, plitke posude i staviti u frižider najkasnije u roku od dva sata. Nije potrebno čekati da se potpuno ohladi na kuhinjskom pultu. Frižider treba da održava temperaturu od četiri stepena Celzijusa ili nižu, a namaz treba čuvati u čistim, dobro zatvorenim posudama.

Posebno je važno da pašteta ne ostane predugo na sobnoj temperaturi. Lako kvarljivu hranu ne treba ostavljati van frižidera duže od dva sata, odnosno duže od jednog sata kada je temperatura iznad 32 stepena.

Zašto miris nije pouzdan pokazatelj

Ako pašteta ima buđ, neprijatan miris ili neuobičajenu promenu izgleda, treba je baciti. Ipak, odsustvo ovih znakova ne znači da je bezbedna, jer bakterije koje izazivaju trovanje hranom ne moraju da promene miris, ukus ili boju namirnice.

Ako je pašteta ostala na stolu tokom cele noći, nemojte je vraćati u frižider i jesti narednog dana. Hlađenje ne može da poništi rizik koji nastaje kada hrana predugo stoji na sobnoj temperaturi. Najvažnije pravilo je da se pridržavate uputstva na pakovanju, vodite računa o vremenu čuvanja i ne pokušavate da proverite bezbednost hrane tako što ćete je probati.

Pratite Srećne na instagramu

BONUS VIDEO:

Pašteta koja ostane posle doručka često završi u frižideru, gde je danima zaboravimo, a ponekad se desi i da nam se hrana brzo kvari i u frižideru. Međutim, pre nego što je ponovo namažemo na hleb, važno je da proverimo koliko dugo je pakovanje otvoreno, jer čak ni normalan miris i izgled ne znače da je namirnica bezbedna za jelo.

Koliko dana je bezbedna za upotrebu

Rok trajanja otvorene paštete zavisi od vrste proizvoda i preporuke proizvođača. većina proizvođača navodi da se nakon otvaranja paštete čuvaju u frižideru i konzumiraju u roku od tri dana. Ipak, ovaj rok ne važi za sve mesne i riblje namaze, pa je najvažnije pročitati deklaraciju.

Freepik chandlervid85

Kao opšta preporuka, lako kvarljivu hranu spremnu za jelo treba potrošiti u roku od dva dana, osim ako proizvođač ne navodi drugačije. Zbog toga je korisno zapisati datum otvaranja na ambalaži, umesto da se oslanjamo na pamćenje.

Kod domaće paštete trajnost zavisi od sastojaka, načina pripreme i higijene. Za pravilno pripremljena kuvana jela i ostatke hrane američka služba za bezbednost hrane preporučuje čuvanje u frižideru tri do četiri dana. Međutim, to nije garancija da će svaka domaća pašteta ostati bezbedna toliko dugo.

Kako pravilno čuvati domaću paštetu

Nakon pripreme, domaću paštetu treba rasporediti u manje, plitke posude i staviti u frižider najkasnije u roku od dva sata. Nije potrebno čekati da se potpuno ohladi na kuhinjskom pultu. Frižider treba da održava temperaturu od četiri stepena Celzijusa ili nižu, a namaz treba čuvati u čistim, dobro zatvorenim posudama.

Posebno je važno da pašteta ne ostane predugo na sobnoj temperaturi. Lako kvarljivu hranu ne treba ostavljati van frižidera duže od dva sata, odnosno duže od jednog sata kada je temperatura iznad 32 stepena.

Zašto miris nije pouzdan pokazatelj

Ako pašteta ima buđ, neprijatan miris ili neuobičajenu promenu izgleda, treba je baciti. Ipak, odsustvo ovih znakova ne znači da je bezbedna, jer bakterije koje izazivaju trovanje hranom ne moraju da promene miris, ukus ili boju namirnice.

Ako je pašteta ostala na stolu tokom cele noći, nemojte je vraćati u frižider i jesti narednog dana. Hlađenje ne može da poništi rizik koji nastaje kada hrana predugo stoji na sobnoj temperaturi. Najvažnije pravilo je da se pridržavate uputstva na pakovanju, vodite računa o vremenu čuvanja i ne pokušavate da proverite bezbednost hrane tako što ćete je probati.

Pratite Srećne na instagramu

BONUS VIDEO:

Zavodljivi miris sveže skuvane kafe za većinu nas je omiljeni signal da dan može da počne. Bilo da uživate u jakom espresu, kremastom kapućinu, klasičnoj turskoj ili osvežavajućoj instant kafi, ovaj napitak je postao nezamenljiv deo svakodnevice. Zanimljivo je da je kafa treće najpopularnije piće na svetu, odmah iza vode i čaja, ali i jedan od najvećih izvora antioksidanasa u modernoj ishrani. Upravo zato je izuzetno važno kakvu kafu pijemo i na koji način je pripremamo, jer mala promena u jutarnjem ritualu može doneti ogromnu dobrobit vašem organizmu.

Zašto je organska kafa pravi izbor za vaše zdravlje

Ako želite da iz kafe izvučete samo ono najbolje, izbor same vrste zrna je presudan. Konvencionalno gajena kafa spada među poljoprivredne kulture koje se najintenzivnije tretiraju pesticidima i herbicidima. Dodatno, tokom industrijske obrade, zrna se neretko potapaju u hemijske rastvore sa amonijakom i hlorom kako bi se ubrzao proces proizvodnje.

Kada izaberete organsku kafu, dobijate napitak koji je u potpunosti čist i prirodan:

Čista priroda bez hemije: Organska proizvodnja podrazumeva strogu zabranu upotrebe veštačkih pesticida, herbicida i agresivnih hemijskih tretmana. Sa organskom kafom sigurni ste da vaš jutarnji napitak ne nosi skrivene toksine.

Premium kvalitet zrna: Komercijalne mešavine često sadrže jeftinija i manje kvalitetna zrna kako bi se snizila cena. Organska kafa se, sa druge strane, uglavnom pravi od pažljivo odabrane arabike  kvalitetnije sorte koja pruža bogatu aromu i naturally sadrži manje kofeina.

Jednostavno prepoznavanje: Organski poreklo lako ćete uočiti na ambalaži potražite zvaničnu oznaku Ministarstva poljoprivrede “Organski proizvod”, koja vam garantuje vrhunski standard i autentičnost.

Kako da učinite svoju šoljicu kafe još zdravijom

Kada nabavite kvalitetnu organsku kafu, preostaje još samo da primenite nekoliko jednostavnih i pametnih trikova koji će pojačati njeno blagotvorno dejstvo na telo:

Poštujte ritam organizma (bez kafe posle 14 sati): Kafa je moćan prirodni stimulans. Međutim, kofeinu je potrebno dosta vremena da se potpuno razradi u organizmu, pa kasno ispijanje može narušiti kvalitet sna. Posle 14 ili 15 sati radije izaberite blagi zeleni čaj koji podiže energiju, ali sadrži znatno manje kofeina.

Izbegavajte beli šećer: Lako je pokvariti nutritivnu vrednost kafe dodavanjem rafinisanog šećera. Pustite prirodne arome organske kafe da dođu do izražaja bez nepotrebnih kalorija.

Zaobiđite veštačke zaslađivače: Ako želite slatkast ukus, veštački zaslađivači nisu dobro rešenje jer ih istraživanja povezuju sa raznim zdravstvenim tegobama. Mnogo bolja i potpuno prirodna alternativa je stevija, koja ne utiče na nivo šećera u krvi i nema kalorija.

Zaboravite na industrijske kremove: Komercijalni kremovi za kafu (naročito oni sa smanjenim procentom masti) često su puni aditiva, emulgatora i veštačkih sastojaka. Umesto njih, u kafu dodajte malu količinu prave, prirodne mlečne pavlake.

Dodajte prstohvat cimeta: Cimet se savršeno slaže sa finim notama kafe. Pored toga što napitku daje neodoljivu aromu, cimet pomaže u regulisanju nivoa šećera i triglicerida u krvi.

Obogatite kafu organskim kakao prahom: Kakao je riznica antioksidanasa koji čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova. Prstohvat čistog kakaoa daće vašoj kafi dublji ukus i dodatnu dozu zdravlja.

Biraćete filter kafu ako vas muči holesterol: Sveže kuvana (domaća ili turska) kafa sadrži spojeve pod nazivom diterpeni koji mogu uticati na porast holesterola. Ako imate sklonost ka povišenom holesterolu, pripremite je preko papirnog filtera, on zadržava diterpene, dok sve ostale korisne sastojke propušta u vašu šoljicu.

Pratite Srećne na instagramu

Zavodljivi miris sveže skuvane kafe za većinu nas je omiljeni signal da dan može da počne. Bilo da uživate u jakom espresu, kremastom kapućinu, klasičnoj turskoj ili osvežavajućoj instant kafi, ovaj napitak je postao nezamenljiv deo svakodnevice. Zanimljivo je da je kafa treće najpopularnije piće na svetu, odmah iza vode i čaja, ali i jedan od najvećih izvora antioksidanasa u modernoj ishrani. Upravo zato je izuzetno važno kakvu kafu pijemo i na koji način je pripremamo, jer mala promena u jutarnjem ritualu može doneti ogromnu dobrobit vašem organizmu.

Zašto je organska kafa pravi izbor za vaše zdravlje

Ako želite da iz kafe izvučete samo ono najbolje, izbor same vrste zrna je presudan. Konvencionalno gajena kafa spada među poljoprivredne kulture koje se najintenzivnije tretiraju pesticidima i herbicidima. Dodatno, tokom industrijske obrade, zrna se neretko potapaju u hemijske rastvore sa amonijakom i hlorom kako bi se ubrzao proces proizvodnje.

Kada izaberete organsku kafu, dobijate napitak koji je u potpunosti čist i prirodan:

Čista priroda bez hemije: Organska proizvodnja podrazumeva strogu zabranu upotrebe veštačkih pesticida, herbicida i agresivnih hemijskih tretmana. Sa organskom kafom sigurni ste da vaš jutarnji napitak ne nosi skrivene toksine.

Premium kvalitet zrna: Komercijalne mešavine često sadrže jeftinija i manje kvalitetna zrna kako bi se snizila cena. Organska kafa se, sa druge strane, uglavnom pravi od pažljivo odabrane arabike  kvalitetnije sorte koja pruža bogatu aromu i naturally sadrži manje kofeina.

Jednostavno prepoznavanje: Organski poreklo lako ćete uočiti na ambalaži potražite zvaničnu oznaku Ministarstva poljoprivrede “Organski proizvod”, koja vam garantuje vrhunski standard i autentičnost.

Kako da učinite svoju šoljicu kafe još zdravijom

Kada nabavite kvalitetnu organsku kafu, preostaje još samo da primenite nekoliko jednostavnih i pametnih trikova koji će pojačati njeno blagotvorno dejstvo na telo:

Poštujte ritam organizma (bez kafe posle 14 sati): Kafa je moćan prirodni stimulans. Međutim, kofeinu je potrebno dosta vremena da se potpuno razradi u organizmu, pa kasno ispijanje može narušiti kvalitet sna. Posle 14 ili 15 sati radije izaberite blagi zeleni čaj koji podiže energiju, ali sadrži znatno manje kofeina.

Izbegavajte beli šećer: Lako je pokvariti nutritivnu vrednost kafe dodavanjem rafinisanog šećera. Pustite prirodne arome organske kafe da dođu do izražaja bez nepotrebnih kalorija.

Zaobiđite veštačke zaslađivače: Ako želite slatkast ukus, veštački zaslađivači nisu dobro rešenje jer ih istraživanja povezuju sa raznim zdravstvenim tegobama. Mnogo bolja i potpuno prirodna alternativa je stevija, koja ne utiče na nivo šećera u krvi i nema kalorija.

Zaboravite na industrijske kremove: Komercijalni kremovi za kafu (naročito oni sa smanjenim procentom masti) često su puni aditiva, emulgatora i veštačkih sastojaka. Umesto njih, u kafu dodajte malu količinu prave, prirodne mlečne pavlake.

Dodajte prstohvat cimeta: Cimet se savršeno slaže sa finim notama kafe. Pored toga što napitku daje neodoljivu aromu, cimet pomaže u regulisanju nivoa šećera i triglicerida u krvi.

Obogatite kafu organskim kakao prahom: Kakao je riznica antioksidanasa koji čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova. Prstohvat čistog kakaoa daće vašoj kafi dublji ukus i dodatnu dozu zdravlja.

Biraćete filter kafu ako vas muči holesterol: Sveže kuvana (domaća ili turska) kafa sadrži spojeve pod nazivom diterpeni koji mogu uticati na porast holesterola. Ako imate sklonost ka povišenom holesterolu, pripremite je preko papirnog filtera, on zadržava diterpene, dok sve ostale korisne sastojke propušta u vašu šoljicu.

Pratite Srećne na instagramu

Kada je reč o Luizijani, to je država sa zaista specifičnom istorijom, gde se katolička crkva svakodnevno susretala sa afričkim tradicijama. U takvom okruženju vudu nije bio samo obično sueverje, već veoma složen sistem verovanja, a upravo je lokalna verzija postala svetski poznata zahvaljujući Mari.

Tačan datum njenog rođenja ostao je prava tajna, pa neki izvori navode 1794. godinu, dok drugi tvrde da je rođena 1801. Njen otac, Šarl Lavo, bio je veoma bogat trgovac, dok joj je majka bila oslobođena robinja. Mari je bila prvo dete sa majčine strane koje je rođeno potpuno slobodno, a savremenici su je opisivali kao devojku sa izrazito crnom kosom, tamnom puti i pogledom koji je bilo veoma teško izdržati.

Kada je imala osamnaest godina, udala se u čuvenoj katedrali Sent Luis za Žaka Perisa, mladog stolara sa Haitija. Njihov brak je bio potpuno legitiman i par uopšte nije živeo u siromaštvu. Iako u crkvenim knjigama postoje zapisi o krštenju njihove dve ćerke, Mari Anželi i Felisiti, mnogi ljudi su u to vreme tvrdili da oni zapravo uopšte nisu ni imali dece.

Sudbina njenog prvog muža je jedna od najvećih misterija, jer je on jednog dana jednostavno nestao bez ikakvog traga, dokumenta ili čak gradske glasine o tome šta mu se tačno dogodilo. Mari nije želela da gubi vreme čekajući ga, pa je sebe proglasila udovicom i nastavila dalje svoj život.

Nedugo zatim, njeno srce je osvojio Luj Kristof Dumesnil de Glapion, izuzetno bogati vlasnik plantaža iz lokalne elite. Pošto se njen prvi suprug zakonski i dalje vodio kao živ, Mari i Luj nikada nisu mogli zvanično da se venčaju, ali su živeli u skladnoj vanbračnoj zajednici čitavih trideset godina, što u to vreme u Nju Orleansu nikoga nije previše šokiralo.

Zvanični podaci kažu da je porodica imala sedmoro dece, od kojih je troje umrlo rano, dok gradske legende tvrde da ih je bilo čak petnaest. Luj ju je uveo u visoko društvo orleanske elite, a nakon njegove smrti ona je odbijala sve druge muškarce koji su želeli njenu pažnju.

Frizerski salon kao savršeni špijunski centar

Nakon smrti svog voljenog Luja, Mari je odlučila da pokrene sopstveni posao i otvorila je frizerski salon za najbogatije žene u gradu. To je bio izuzetno pametan i svestan potez, jer je tokom godina provedenih uz Luja stekla neverovatno važna poznanstva koja je sada pretvorila u čisti komercijalni profit.

Kako bi proširila klijentelu, odlučila je da snizi cene i tako je počela da prima ne samo lokalne aristokratkinje, već i sasvim obične građanke.

Njeno frizersko mesto ubrzo je postalo prava ispovedaonica za sve klijentkinje. Dok im je nameštala frizure, svaka žena joj se poveravala i pričala o muževima, novcu, dugovima, prevarama i poslovnim dogovorima.

Sve najvažnije informacije iz celog grada slivale su se direktno u njene ruke, a ona je savršeno umela da odvoji korisno od praznih priča. Paralelno sa uslugama ulepšavanja, u salonu se odvijala i jedna potpuno drugačija trgovina. Mari je prodavala amajlije, vudu lutke, takozvane gri-gri oblije i razne biljne mešavine i začine, a ta roba je bila neuporedivo traženija od samog šišanja.

Dvostruki život, noćni rituali i misteriozna smrt

Ovakav dvostruki način života zahtevao je i izuzetnu snalažljivost i dvostruku zaštitu. Zanimljivo je da Mari nikada nije propustila nedeljnu misu u crkvi, odlično se slagala sa sveštenicima, bogato je donirala župu, negovala bolesne i umiruće, a redovno je posećivala zatvorenike, posvećujući posebnu pažnju onima koji su čekali smrtnu kaznu. Zbog svega toga, crkva ju je posmatrala kao divnu i bogobojažljivu dobrotvorku, dok se o onome što je radila noću nikada nije zvanično raspravljalo.

Njeni vudu rituali održavali su se na tri glavne lokacije, u zadnjem dvorištu njene kuće na ulici Sent En, na čuvenom Trgu Kongo gde su se nedeljom okupljali robovi i na obali jezera Pontčartrejn, koje je bilo glavno mesto za ceremonije njenih posvećenih sledbenika.

Baš kao i njeno rođenje, njena smrt je takođe obavijena velom tajne. Jedna verzija kaže da je preminula 1835. godine, u svojim ranim četrdesetim godinama. Sa druge strane, gradski spisi beleže smrt osobe po imenu Mari Glapion Lavo tek 15. juna 1881. godine, kada je navodno imala osamdeset i šest godina.

Stvari su bile toliko bizarne da su neki građani tvrdili kako su je viđali istovremeno na više različitih mesta u gradu, dok su njeni najverniji sledbenici govorili da ona zapravo uopšte nije ni umrla.

Danas počiva na groblju Sent Luis, a njena grobnica nikada nije prazna. Brojni turisti i ljubitelji vudu magije redovno dolaze na to mesto, crtaju kredom krstiće na njenom nadgrobnom spomeniku i ostavljaju joj svoje najiskrenije molbe i želje u nadi da će im se ispuniti.

Na TikTok-u, 27-godišnjakinja pod imenom @sidneypurl objavila je svoju priču, pitajući svoja dva miliona pratilaca da li preteruje jer joj je njegovo ponašanje smetalo.

– Moj verenik me je naterao da idem na plastičnu operaciju pre nego što smo se verili. Ja imam 27 godina, a on 37, on je lekar i dobro zarađuje. Inače, redovno daje novac u humanitarne svrhe i pomaže siromašnima, a roditelji su mu neverovatni. Zaista se dobro slažemo i mnogo se smejemo zajedno i uživamo u međusobnom društvu“, rekla je ona i dodala:

– Neću se pretvarati da novac koji zarađuje nije privlačan. Ne bih rekla da sam materijalista, ali moja porodica se zaista mučila dok sam odrastala, a ja samo želim finansijsku stabilnost za svoju decu, rekla je ona.

Posle dve godine kada je pomenuo ovo

U trenutku kada joj je pomenuo plastičnu operaciju, kaže, bili su zajedno dve godine, kada joj je rekao da mora na liposukciju nogu, pre nego što bi i razmislio o tome da je zaprosi. Nakon što je pristala, on je platio operaciju i par se verio, ali ona nije zadovoljna celom situacijom.

– Nikada mi ne daje komplimente, nikada me ne mazi niti mi pokazuje bilo kakvu ljubav, požalila se.

Rekla je i da joj je planiranje venčanja postalo naporno, ali mu to nije rekla.

– On vredno radi ceo dan i ne želim da mu se žalim, ali ne osećam da me voli i često kada ima loš dan me odgurne od sebe.

“Beži što pre!”, napisala joj je jedna osoba u komentarima. “Mislila sam da se šališ, ali vidim da si ozbiljna”, dodala je druga.

“Vi zaslužujete mnogo bolje, a to što govorite nije normalno, niko ni prema kome ne treba da se ponaša tako.”

“Ovo mi zvuči kao početak zlostavljanja. A čak i da nije, nije normalno. Nemojte se udati za njega zbog njega samo zato što vam daje finansijsku sigurnost; lepše je živeti malo nesigurno, ali sa ljubavlju”, samo su neki od komentari upozorenja.

Bonus video: