Gotovo da nema kuhinje u kojoj se ne nalazi rende, ali koliko zapravo koristite sve njegove strane? Dok su velike rupice idealne za rendanje sira i povrća, a oštrice za sečenje tankih listića, jedna strana često ostaje potpuno zanemarena. Reč je o površini prekrivenoj sitnim, oštrim zupcima, za koju mnogi ni ne znaju čemu služi.

Upravo ovo pitanje nedavno je pokrenulo raspravu na društvenoj mreži Reddit, kada je jedan korisnik priznao da, uprkos dugogodišnjem iskustvu u kuhinji, nikada nije otkrio namenu četvrte strane rendeta. Ispostavilo se da ona može da bude izuzetno korisna, naročito kada pripremate određene namirnice.

Čemu zapravo služi ova strana rendeta

Za razliku od klasičnih otvora koji namirnice seku na trakice, sitni zupci omogućavaju znatno finije usitnjavanje. Umesto krupnijih komadića, dobijate gotovo kremastu smesu, pastu ili veoma sitne mrvice, u zavisnosti od namirnice.

Shutterstock/Avocado_studio

Ovakva tekstura posebno je korisna kada želite da se određeni sastojak ravnomerno rasporedi u jelu, bez većih komadića koji bi mogli da promene njegovu strukturu. Jedna od najboljih primena jeste rendanje belog luka. Umesto da ga sitno seckate nožem, možete ga pretvoriti u finu pastu koja se lako dodaje sosovima, marinadama i prelivima za salatu.

Na isti način možete da usitnite i svež đumbir, naročito kada želite da izbegnete vlaknaste delove u gotovom jelu. Ova strana rendeta odlična je i za tvrde sireve, poput parmezana, kao i za ren. Može da posluži i za rendanje paradajza, kada vam je potrebna mekana, gotovo kašasta smesa za pripremu jednostavnih sosova.

Za jednu namirnicu ipak nije najbolji izbor

Iako mnogi pretpostavljaju da su sitni zupci idealni za rendanje kore limuna ili pomorandže, to nije uvek najpraktičnije rešenje.

Shutterstock/Tatiana Kochkina

Kako objašnjava Lifehacker, sitni komadići kore često ostaju zaglavljeni između oštrih delova rendeta, zbog čega ih je teško sakupiti i iskoristiti. Za ovu namenu bolji izbor može da bude posebno fino ručno rende, sa kojeg se narendana kora lakše uklanja.

Kako najlakše očistiti ovu stranu rendeta

Najveći nedostatak sitnih zubaca jeste to što se ostaci hrane lako zadržavaju između njih. Ukoliko pokušavate da ih uklonite prstima, možete se poseći ili ogrebati. Zato je najbolje da rende operete odmah nakon upotrebe, pre nego što se namirnice osuše i zalepe za metal. Ako je potrebno, potopite ga nakratko u toplu vodu sa malo deterdženta, a zatim pažljivo očistite četkicom.

Sledeći put kada budete pripremali ručak, nemojte automatski posegnuti za nožem ili blenderom. Možda vam upravo ona najmanje korišćena strana rendeta može uštedeti vreme i olakšati posao u kuhinji, piše TPortal.

Pratite Srećne na instagramu

Sa dolaskom hladnijih dana i učestalijih kiša, pauci počinju da traže topla, mirna i skrovita mesta, zbog čega se češće mogu primetiti u kućama i stanovima. Ipak, postoje jednostavni načini da im otežate ulazak, bez korišćenja jakih hemikalija i skupih preparata.

Jedan od stručnjaka za kontrolu štetočina savetuje da se posebna pažnja obrati na prozore, vrata i sve male otvore kroz koje pauci mogu da pronađu put do unutrašnjosti doma.

PROČITAJTE JOŠ: ZAŠTO NIKAD NE TREBA UBIJATI PAUKA – dobro je imati ih u kući: Bićete zaprepašćeni kad čujete koliko su korisni!

Proverite sve pukotine i otvore

Prvi korak je zatvaranje potencijalnih ulaza. Pauci mogu da se provuku kroz veoma male pukotine, pa bi trebalo pregledati prostor oko prozorskih okvira, vrata, podnih lajsni, kao i mesta na kojima cevi i kablovi ulaze u stan ili kuću.

Michael Repenning/Shutterstock

Zaptivanje ovih otvora može biti jedna od najjednostavnijih mera za smanjenje broja paukova u domu.

Miris nane može da ih odbije

Kao prirodno rešenje često se navodi ulje nane, odnosno miris mentola koji paucima nije prijatan. Razblaženo ulje može se naprskati oko prozorskih i vratnih okvira, kao i duž podnih lajsni. Ideja je da se na mestima kroz koja bi pauci mogli da uđu napravi mirisna barijera koja im može biti odbojna.

Pre upotrebe etarskog ulja važno je da se ono pravilno razblaži i da se vodi računa o prisustvu dece i kućnih ljubimaca, jer koncentrisana etarska ulja nisu bezazlena.

Usisivač može da pomogne

Redovno usisavanje takođe može biti korisno u borbi protiv paukova. Posebnu pažnju treba obratiti na uglove prostorija, prostor iza nameštaja, plafone i druga mesta na kojima se mogu pojaviti paučina i svileni tragovi.

PROČITAJTE JOŠ: Nije svaki UJED INSEKTA bezazlen: Evo kako da odmah prepoznate šta vas je ujelo i kada je vreme za lekara

Prema savetima stručnjaka za kontrolu štetočina, uklanjanje tih tragova može otežati kretanje paukova po domu. Zbog toga je redovno čišćenje jedan od najjednostavnijih načina da se njihov broj drži pod kontrolom.

Kombinacija zatvaranja pukotina, redovnog čišćenja i pažljivo korišćenog mirisa nane može pomoći da dom tokom jeseni bude manje privlačan paucima.

Pratite Srećne na instagramu

BONUS VIDEO:

Gotovo da nema kuhinje u kojoj se ne nalazi rende, ali koliko zapravo koristite sve njegove strane? Dok su velike rupice idealne za rendanje sira i povrća, a oštrice za sečenje tankih listića, jedna strana često ostaje potpuno zanemarena. Reč je o površini prekrivenoj sitnim, oštrim zupcima, za koju mnogi ni ne znaju čemu služi.

Upravo ovo pitanje nedavno je pokrenulo raspravu na društvenoj mreži Reddit, kada je jedan korisnik priznao da, uprkos dugogodišnjem iskustvu u kuhinji, nikada nije otkrio namenu četvrte strane rendeta. Ispostavilo se da ona može da bude izuzetno korisna, naročito kada pripremate određene namirnice.

Čemu zapravo služi ova strana rendeta

Za razliku od klasičnih otvora koji namirnice seku na trakice, sitni zupci omogućavaju znatno finije usitnjavanje. Umesto krupnijih komadića, dobijate gotovo kremastu smesu, pastu ili veoma sitne mrvice, u zavisnosti od namirnice.

Shutterstock/Avocado_studio

Ovakva tekstura posebno je korisna kada želite da se određeni sastojak ravnomerno rasporedi u jelu, bez većih komadića koji bi mogli da promene njegovu strukturu. Jedna od najboljih primena jeste rendanje belog luka. Umesto da ga sitno seckate nožem, možete ga pretvoriti u finu pastu koja se lako dodaje sosovima, marinadama i prelivima za salatu.

Na isti način možete da usitnite i svež đumbir, naročito kada želite da izbegnete vlaknaste delove u gotovom jelu. Ova strana rendeta odlična je i za tvrde sireve, poput parmezana, kao i za ren. Može da posluži i za rendanje paradajza, kada vam je potrebna mekana, gotovo kašasta smesa za pripremu jednostavnih sosova.

Za jednu namirnicu ipak nije najbolji izbor

Iako mnogi pretpostavljaju da su sitni zupci idealni za rendanje kore limuna ili pomorandže, to nije uvek najpraktičnije rešenje.

Shutterstock/Tatiana Kochkina

Kako objašnjava Lifehacker, sitni komadići kore često ostaju zaglavljeni između oštrih delova rendeta, zbog čega ih je teško sakupiti i iskoristiti. Za ovu namenu bolji izbor može da bude posebno fino ručno rende, sa kojeg se narendana kora lakše uklanja.

Kako najlakše očistiti ovu stranu rendeta

Najveći nedostatak sitnih zubaca jeste to što se ostaci hrane lako zadržavaju između njih. Ukoliko pokušavate da ih uklonite prstima, možete se poseći ili ogrebati. Zato je najbolje da rende operete odmah nakon upotrebe, pre nego što se namirnice osuše i zalepe za metal. Ako je potrebno, potopite ga nakratko u toplu vodu sa malo deterdženta, a zatim pažljivo očistite četkicom.

Sledeći put kada budete pripremali ručak, nemojte automatski posegnuti za nožem ili blenderom. Možda vam upravo ona najmanje korišćena strana rendeta može uštedeti vreme i olakšati posao u kuhinji, piše TPortal.

Pratite Srećne na instagramu

Kupatilo je jedno od najvažnijih prostora u svakom domu, često smatrano mestom gde održavamo ličnu higijenu. Ipak, upravo zbog česte upotrebe i visoke vlažnosti, ovo mesto može postati leglo mikroorganizama. Topla i vlažna sredina pogoduje razvoju bakterija i buđi, posebno u kupatilima koja nisu dobro provetrena. Stoga, redovno pranje lavaboa i WC šolje nije dovoljno. Potrebno je obratiti pažnju na predmete koje svakodnevno koristimo i pravilno ih održavati.

Stare četkice za zube – rizik od kontaminacije

Jedan od najčešćih predmeta koji se zanemaruje u pogledu higijene su četkice za zube. One dolaze u kontakt sa pljuvačkom i ostacima hrane, a ako se ne isperu dobro nakon upotrebe, mikroorganizmi se lako mogu nakupljati.

shutterstock.com/RymanStudio

Četkicu je potrebno držati uspravno da se osuši, a ne u zatvorenoj kutijici, jer to može stvoriti idealne uslove za razvoj bakterija. Preporuka je da se četkice menjaju svaka tri do četiri meseca, a posebno nakon bolesti.

Sunđeri za tuširanje – potrebna pažnja

Sunđeri i mrežice za tuširanje su još jedan predmet koji može biti izvor mikroorganizama. Ovi predmeti često ostaju vlažni i zadržavaju ostake kože i sapuna.

shutterstock.com/JONCASTRO

Da bi se sprečio razvoj bakterija, važno je isprati sunđer nakon svake upotrebe i ostaviti ga na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Ukoliko primetite promenu mirisa ili teksture, vreme je da ga zamenite.

Peškiri – zajednički izvor bakterija

Peškiri takođe mogu biti pogodno mesto za nakupljanje mikroorganizama, jer upijaju vodu, znoj i odumrle ćelije kože. Svako domaćinstvo treba da ima svoje peškire, a oni se moraju redovno prati i sušiti.

Shutterstock/Beben image

Preporučuje se pranje na 60 stepeni, ali to zavisi od materijala. Ako peškir ima ustajali miris, potrebno je proveriti da li se dobro suši.

Prostirke – izvor neprijatnih mirisa

Podne prostirke u kupatilu takođe mogu postati problematične. One upijaju vodu i, ako se ne suše pravilno, mogu izazvati neprijatne mirise i buđ. Redovno pranje i sušenje prostirki je ključno za održavanje higijene u kupatilu. Ako se buđ vraća, možda je vreme da prostirku zamenite.

Kozmetika – potencijalni rizik

Stara kozmetika i toaletni pribor su još jedan aspekt koji ne smete zanemariti. Proizvodi poput krema i maskara imaju rok upotrebe koji se mora poštovati. Redovno proveravajte datume na ambalaži i ne delite proizvode koji dolaze u kontakt sa kožom. Čuvanje kozmetike na pravom mestu, dalje od vlage i toplote, može značajno smanjiti rizik od kontaminacije.

Važnost ventilacije

Na kraju, važno je napomenuti da čak i kada kupatilo izgleda čisto, vlaga može ostati na površinama. Redovno provetravanje, kao i pravilno čuvanje i održavanje predmeta koji se svakodnevno koriste, ključno je za smanjenje uslova koji pogoduju razvoju mikroorganizama. Uvođenjem nekoliko jednostavnih navika, možete učiniti svoje kupatilo higijenskijim i prijatnijim za korišćenje, piše Alo.

Pratite Srećne na instagramu

Kupatilo je jedno od najvažnijih prostora u svakom domu, često smatrano mestom gde održavamo ličnu higijenu. Ipak, upravo zbog česte upotrebe i visoke vlažnosti, ovo mesto može postati leglo mikroorganizama. Topla i vlažna sredina pogoduje razvoju bakterija i buđi, posebno u kupatilima koja nisu dobro provetrena. Stoga, redovno pranje lavaboa i WC šolje nije dovoljno. Potrebno je obratiti pažnju na predmete koje svakodnevno koristimo i pravilno ih održavati.

Stare četkice za zube – rizik od kontaminacije

Jedan od najčešćih predmeta koji se zanemaruje u pogledu higijene su četkice za zube. One dolaze u kontakt sa pljuvačkom i ostacima hrane, a ako se ne isperu dobro nakon upotrebe, mikroorganizmi se lako mogu nakupljati.

shutterstock.com/RymanStudio

Četkicu je potrebno držati uspravno da se osuši, a ne u zatvorenoj kutijici, jer to može stvoriti idealne uslove za razvoj bakterija. Preporuka je da se četkice menjaju svaka tri do četiri meseca, a posebno nakon bolesti.

Sunđeri za tuširanje – potrebna pažnja

Sunđeri i mrežice za tuširanje su još jedan predmet koji može biti izvor mikroorganizama. Ovi predmeti često ostaju vlažni i zadržavaju ostake kože i sapuna.

shutterstock.com/JONCASTRO

Da bi se sprečio razvoj bakterija, važno je isprati sunđer nakon svake upotrebe i ostaviti ga na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Ukoliko primetite promenu mirisa ili teksture, vreme je da ga zamenite.

Peškiri – zajednički izvor bakterija

Peškiri takođe mogu biti pogodno mesto za nakupljanje mikroorganizama, jer upijaju vodu, znoj i odumrle ćelije kože. Svako domaćinstvo treba da ima svoje peškire, a oni se moraju redovno prati i sušiti.

Shutterstock/Beben image

Preporučuje se pranje na 60 stepeni, ali to zavisi od materijala. Ako peškir ima ustajali miris, potrebno je proveriti da li se dobro suši.

Prostirke – izvor neprijatnih mirisa

Podne prostirke u kupatilu takođe mogu postati problematične. One upijaju vodu i, ako se ne suše pravilno, mogu izazvati neprijatne mirise i buđ. Redovno pranje i sušenje prostirki je ključno za održavanje higijene u kupatilu. Ako se buđ vraća, možda je vreme da prostirku zamenite.

Kozmetika – potencijalni rizik

Stara kozmetika i toaletni pribor su još jedan aspekt koji ne smete zanemariti. Proizvodi poput krema i maskara imaju rok upotrebe koji se mora poštovati. Redovno proveravajte datume na ambalaži i ne delite proizvode koji dolaze u kontakt sa kožom. Čuvanje kozmetike na pravom mestu, dalje od vlage i toplote, može značajno smanjiti rizik od kontaminacije.

Važnost ventilacije

Na kraju, važno je napomenuti da čak i kada kupatilo izgleda čisto, vlaga može ostati na površinama. Redovno provetravanje, kao i pravilno čuvanje i održavanje predmeta koji se svakodnevno koriste, ključno je za smanjenje uslova koji pogoduju razvoju mikroorganizama. Uvođenjem nekoliko jednostavnih navika, možete učiniti svoje kupatilo higijenskijim i prijatnijim za korišćenje, piše Alo.

Pratite Srećne na instagramu

Svež spanać je hranljivo lisnato zeleno povrće koje može biti svestran dodatak raznim jelima, od salata i omleta do testenina i dinstanih priloga. Da bi se maksimalno očuvala svežina, važno je pravilno rukovati spanaćem pre nego što ga čuvate. Šef kuhinje Pol Psibilski podelio je korisne savete u časopisu Southern Living o tome kako da sačuvate spanać svežim nakon kupovine.

Prvi korak u očuvanju svežine spanaća je temeljno pranje. Psibilski i naglašava da su čisti listovi ključni za očuvanje povrća. Nakon pranja, važno je potpuno osušiti listove. Kada su listovi suvi, treba ih staviti u običnu zip-lock kesu.

shutterstock/kungfu01

Za razliku od drugih povrća, preporučuje se da se u kesi ostavi vazduh prilikom čuvanja spanaća. Prema Psibilskom, vazduh pomaže da listovi ostanu sveži i štiti ih od oštećenja. Kesa se zatim treba čuvati u fioci frižidera predviđenoj za voće i povrće. Važno je napomenuti da spanać koji je označen kao “oprani” ne zahteva dodatno ispiranje.

Pravilne tehnike pranja

Za neupakovani spanać, proces pranja treba da se obavi u velikoj posudi napunjenoj hladnom vodom, ostavljajući dovoljno prostora da se listovi kreću. Da biste efikasno uklonili prljavštinu i pesak, blago mešajte spanać u vodi, a zatim ga procedite i ponovite proces.

shutterstock/Liudmyla Chuhunova

Pravilno sušenje je jednako važno, jer bilo koja preostala voda na listovima može ubrzati kvarenje. Da biste osušili spanać, obavijte ga papirnim ubrusima ili čistom kuhinjskom krpom i blago pritisnite da upiju vlagu. Ako je potrebno, ponovite ovaj proces sa suvim ubrusima pre nego što stavite spanać u kesu za čuvanje.

Prepoznavanje pokvarenog spanaća

Kada se pravilno čuva, svež spanać može trajati otprilike nedelju dana, kako navodi Psibilski. Međutim, važno je biti obazriv na znakove kvarenja, koji uključuju oštećene ili uvenule listove. Psibilski ukazuje da kada spanać pokvari, njegova vibrantna zelena boja prelazi u tamniju, tupiju nijansu. Prepoznavanje ovih promena može pomoći da uživate u svežem i hranljivom spanaću u svojim obrocima što je duže moguće, prenosi Klix.

Pratite Srećne na instagramu

Pranje hrane pre pripreme mnogima je deo svakodnevne rutine. Ipak, kada je reč o pojedinim namirnicama, ova navika ne donosi korist kojoj se nadamo, već može da poveća rizik od širenja bakterija.

Dok je voće i povrće važno oprati pod mlazom vode, sirovo meso, piletinu, ribu i jaja ne treba ispirati pre pripreme. Stručnjaci upozoravaju da se tako mikroorganizmi mogu preneti na sudoperu, radnu površinu, kuhinjski pribor i druge namirnice, čime se povećava rizik od trovanja hranom.

Zašto ove namirnice ne treba prati

Sirovo meso često se ispira u uverenju da će voda ukloniti nečistoće i bakterije. Međutim, to nije pouzdan način da se hrana učini bezbednijom, jer se sitne kapljice mogu raspršiti po okolini i preneti mikroorganizme na površine koje dodiruju druge namirnice. Mnogo je važnije da meso pravilno termički obradite i da sprečite da njegovi sokovi dođu u kontakt sa hranom koja se neće kuvati ili peći.

Shutterstock/Elenglush

Piletina zahteva posebnu pažnju jer sirova živina može da sadrži bakterije poput salmonele i kampilobaktera. Pranjem pod slavinom one se mogu proširiti po kuhinji, umesto da budu uklonjene. Piletinu zato ne treba ispirati, već je temeljno termički obraditi, tako da unutrašnja temperatura dostigne najmanje 74 stepena Celzijusa.

Riba je još jedna namirnica koju mnogi peru pre kuvanja ili pečenja, naročito kada žele da uklone miris ili ostatke sa površine. Ako je riba već očišćena i spremna za pripremu, dodatno ispiranje nije potrebno radi bezbednosti hrane. Važno je da je čuvate na odgovarajućoj temperaturi, držite odvojeno od namirnica koje se jedu sirove i pravilno termički obradite. Podsetimo, postoji i drugi način za prženje ribe bez neprijatnog mirisa. 

shutterstock.com/Wor Jun

Jaja takođe ne treba prati neposredno pre upotrebe. Voda može da doprinese prenosu mikroorganizama sa ljuske na ruke, sudoperu i kuhinjski pribor, a kod ljuske postoji i mogućnost da voda prodre kroz njene pore. Umesto pranja, pažljivo razbijajte jaja, operite ruke nakon rukovanja sirovim jajima i očistite površine koje su došle u dodir s njima. Inače, postoji i preporuka o pripremi jaja da bi se najbolje iskoristio protein koji se u jajima nalazi. 

Šta je zaista važno za bezbednost hrane

Najbolja zaštita od bakterija nije ispiranje sirovih namirnica, već pravilno rukovanje i odgovarajuća termička obrada. Operite ruke sapunom i vodom nakon dodirivanja sirovog mesa, piletine, ribe ili jaja, a noževe, daske za sečenje i radne površine temeljno očistite pre nego što nastavite pripremu obroka.

Voće i povrće, s druge strane, treba oprati pod mlazom vode pre jela ili sečenja, čak i kada planirate da im uklonite koru. Tako ćete smanjiti količinu prljavštine i mikroorganizama na njihovoj površini, uz manje rizika da ih prenesete na deo koji ćete jesti, piše Večernji. 

Pratite Srećne na instagramu

Pranje hrane pre pripreme mnogima je deo svakodnevne rutine. Ipak, kada je reč o pojedinim namirnicama, ova navika ne donosi korist kojoj se nadamo, već može da poveća rizik od širenja bakterija.

Dok je voće i povrće važno oprati pod mlazom vode, sirovo meso, piletinu, ribu i jaja ne treba ispirati pre pripreme. Stručnjaci upozoravaju da se tako mikroorganizmi mogu preneti na sudoperu, radnu površinu, kuhinjski pribor i druge namirnice, čime se povećava rizik od trovanja hranom.

Zašto ove namirnice ne treba prati

Sirovo meso često se ispira u uverenju da će voda ukloniti nečistoće i bakterije. Međutim, to nije pouzdan način da se hrana učini bezbednijom, jer se sitne kapljice mogu raspršiti po okolini i preneti mikroorganizme na površine koje dodiruju druge namirnice. Mnogo je važnije da meso pravilno termički obradite i da sprečite da njegovi sokovi dođu u kontakt sa hranom koja se neće kuvati ili peći.

Shutterstock/Elenglush

Piletina zahteva posebnu pažnju jer sirova živina može da sadrži bakterije poput salmonele i kampilobaktera. Pranjem pod slavinom one se mogu proširiti po kuhinji, umesto da budu uklonjene. Piletinu zato ne treba ispirati, već je temeljno termički obraditi, tako da unutrašnja temperatura dostigne najmanje 74 stepena Celzijusa.

Riba je još jedna namirnica koju mnogi peru pre kuvanja ili pečenja, naročito kada žele da uklone miris ili ostatke sa površine. Ako je riba već očišćena i spremna za pripremu, dodatno ispiranje nije potrebno radi bezbednosti hrane. Važno je da je čuvate na odgovarajućoj temperaturi, držite odvojeno od namirnica koje se jedu sirove i pravilno termički obradite. Podsetimo, postoji i drugi način za prženje ribe bez neprijatnog mirisa. 

shutterstock.com/Wor Jun

Jaja takođe ne treba prati neposredno pre upotrebe. Voda može da doprinese prenosu mikroorganizama sa ljuske na ruke, sudoperu i kuhinjski pribor, a kod ljuske postoji i mogućnost da voda prodre kroz njene pore. Umesto pranja, pažljivo razbijajte jaja, operite ruke nakon rukovanja sirovim jajima i očistite površine koje su došle u dodir s njima. Inače, postoji i preporuka o pripremi jaja da bi se najbolje iskoristio protein koji se u jajima nalazi. 

Šta je zaista važno za bezbednost hrane

Najbolja zaštita od bakterija nije ispiranje sirovih namirnica, već pravilno rukovanje i odgovarajuća termička obrada. Operite ruke sapunom i vodom nakon dodirivanja sirovog mesa, piletine, ribe ili jaja, a noževe, daske za sečenje i radne površine temeljno očistite pre nego što nastavite pripremu obroka.

Voće i povrće, s druge strane, treba oprati pod mlazom vode pre jela ili sečenja, čak i kada planirate da im uklonite koru. Tako ćete smanjiti količinu prljavštine i mikroorganizama na njihovoj površini, uz manje rizika da ih prenesete na deo koji ćete jesti, piše Večernji. 

Pratite Srećne na instagramu

Punjač za mobilni telefon mnogi ostavljaju u utičnici i kada odavno završe s punjenjem. Deluje kao bezazlena navika, ali može da dovede do situacije da se potrošnja struje nepotrebno poevaćava, a u određenim okolnostima i do ozbiljnijih problema.

Punjač troši struju i kada telefon nije priključen

Kada punjač ostane u utičnici, on može da troši malu količinu električne energije čak i ako na njega nije priključen telefon. Pojedinačno, ta potrošnja uglavnom nije velika, ali se tokom vremena ipak nagomilava. Isključivanjem punjača kada ga ne koristite izbegavate nepotrebno trošenje struje.

Ipak, mnogo važnije od nekoliko dodatnih dinara na računu jeste stanje samog punjača. Kvalitetni i ispravni modeli uglavnom su napravljeni tako da bezbedno podnose uobičajenu upotrebu, ali stari, oštećeni ili nekvalitetni punjači mogu da predstavljaju veći rizik. Podsetimo, postoje i drugi električni uređaji koji troše struju čak i kada ga ne koristite. 

Shutterstock/Jo Panuwat D

Ako primetite da se punjač neuobičajeno zagreva, da je kućište napuklo ili da je kabl oštećen, nemojte ga dalje koristiti. Posebno obratite pažnju na punjače koji su stalno priključeni iza nameštaja, gde se njihovo stanje teže uočava. Pažnju treba obratiti i na uređaje u kuhinji koji stroše najviše struje. 

Kad se puni – ne treba da bude ispod jastuka

Druga navika na koju treba obratiti pažnju jeste punjenje telefona tokom noći, naročito kada se uređaj ostavlja na krevetu, tik uz glavu. Telefon se često priključi na punjač pred spavanje, a zatim završi ispod jastuka ili ćebeta dok vlasnik spava.

Problem nije navodno zračenje telefona, već toplota koja se stvara tokom punjenja. Kada su uređaj i punjač prekriveni posteljinom, toplota se teže oslobađa, što može da doprinese pregrevanju. Ako postoji i kvar na opremi, povećava se rizik od ozbiljnog incidenta, uključujući požar.

Zato telefon tokom punjenja držite na čvrstoj, ravnoj i otkrivenoj površini, dalje od jastuka, ćebadi i drugih zapaljivih materijala. Koristite ispravan punjač odgovarajućeg kvaliteta i nemojte zanemarivati neuobičajeno zagrevanje, miris paljevine ili druge znakove kvara.

Najjednostavnije pravilo glasi: kada punjač ne koristite, isključite ga iz utičnice, a telefon tokom noći ostavite na bezbednom mestu. Tako ćete smanjiti nepotrebnu potrošnju struje i izbeći rizike koji se lako mogu sprečiti, piše Krstarica. 

Pratite Srećne na instagramu

Nar je mnogima omiljeno jesenje voće, ali njegovo čišćenje često zahteva strpljenje i ostavlja crvene mrlje od soka po rukama, odeći i kuhinjskim površinama. Zbog toga neki izbegavaju da ga kupuju, iako je ukusan i može da se koristi u brojnim jelima. Ipak, postoji jednostavan trik uz koji ćete brzo odvojiti sočna zrna, bez nereda i dugotrajnog čišćenja.

Za ovu metodu potrebni su vam samo nar, oštar nož i velika činija hladne vode. Tajna je u građi samog ploda i jednostavnom principu: dok zrna tonu na dno, bela opna i nejestivi delovi ploda isplivavaju na površinu, pa ih je mnogo lakše ukloniti.

Shutterstock/Chatham172

Najpre pažljivo pogledajte koru nara i pronađite prirodne linije koje se pružaju duž ploda. Nar je iznutra podeljen na nekoliko celina, a te linije mogu da vam pomognu da ga otvorite bez nepotrebnog gnječenja zrna.

Oštrim nožem plitko zasecite koru duž tih linija, vodeći računa da ne zasečete preduboko i ne oštetite sočna zrna. Kada napravite nekoliko useka, držite nar iznad činije sa hladnom vodom i rukama ga nežno razdvojite na manje delove.

Sledeći korak je najvažniji. Uronite delove nara u vodu i prstima lagano odvajajte zrna od bele opne i unutrašnjih pregrada. Budući da se ceo postupak odvija pod vodom, sok neće prskati po kuhinjskim elementima, a smanjuje se i mogućnost da isprljate odeću.

Dok odvajate zrna, primetićete da se ona talože na dnu činije, dok bela opna i sitni delovi pulpe uglavnom isplivavaju na površinu. Upravo to razdvaja ovu metodu od uobičajenog čišćenja nara, kada se sok često razliva po radnoj površini.

Kada završite, pokupite belu opnu rukom ili rešetkastom kašikom, a zatim pažljivo prospite vodu. Na dnu će ostati čista, sočna zrna koja možete odmah da pojedete ili dodate u salate, ovsene kaše, voćne obroke i druge omiljene recepte. Takođe, sok od nara je pun antioksidansa koji povoljno deluju na kardiovaskularno zdravlje. Smatra se da napitak od nara pomaže u snižavanju pritiska i štiti areterije.

Pratite Srećne na instagramu

BONUS VIDEO: