in

Dok turisti spavaju planinari iz Nepala očistili 2 tone otpada sa Mont Everesta

Planine Nepala, na čelu sa najpoznatijim vrhom Mont Everestom o kome svi planinari maštaju, 2019. godine dospeo je na naslovne strane magazina širom sveta i to ne zbog nečeg pozitivnog.

Planinski vrhovi ove zemlje toliko su postali popularni među turistima da lokalno stanovništvo sada oseća samo negativne posledice ovih kretanja. Količina otpada koja se ostavi na planini i zagađenja koje turisti donose eskalira iz godine u godinu. 

Svake godine sve više ljudi želi da dosegne vrh, a 2019. postignut je rekord sa 750 ljudi, od kojih je čak 11 poginulo. 

Dava Stiven Šerpa je lokalni aktivista koji se zalaže za očuvanje životne sredine i koji od 2008. godine pokreće akcije čišćenja planine. 

 Foto: Instagram/Telegraph

Velika ekspedicija čišćenja

Švajcarski luksuzni modni brend “Bally” pokrenuo je 2019. godine veliku ekspediciju čiji je glavni cilj bilo čišćenje planine i u kojoj je po prvi put dosegnut kamp na samom Everestu.

Šerpasi, lokalni ljudi iz Nepala, početkom ove akcije 2019. godine prikupili su preko tone smeća, a nešto kasnije još toliko otpada koji se nalazio u samom baznom kampu. 

Ovom prilikom snimljeni su i kratki dokumentarni filmovi od kojih je jedan objavljen i govori o Šerpasima koji su na planini mnogo više od vodiča i nosača. Oni Everest vide kao svoj duhovni dom i osećaju odgovornost da ga sačuvaju. 

Samo dve stvari su me iznenadile

Na poslednjoj ekspediciji koja je počela u septembru 2020. i trajala 47 dana tim planinara i Šerpasa očistio je oko 2,2 tone đubreta sa planinskih vrhova dve planine – Baruntse i Mera Pik. 

Kada su ga pitali da li ga je nešto iznenadilo u toku poslednje ekspedicije Dava Stiven je odgovorio:

“Da, dve stvari. Prva je moć čovekovog uticaja na prirodu i dugoročne posledice koje naše ponašanje ostavlja. Flaše od votke koje smo pronašli tokom čišćenja nisu slučajno ispuštene, već su bile namerno zakopane u rupu na planini. Druga stvar je snaga prirode. U jednom trenutku tokom ekspedicije išli smo putem kojim godinu dana niko nije prošao i zalutali smo. Sve je bilo zaraslo. Osećao sam kao da priroda želi da nam kaže koliko joj malo treba da se oporavi samo ako je ostavimo na miru.”