in

Šta zubi otkrivaju o našem celokupnom zdravlju?

Posete stomatologu nikome nisu omiljena stvar, ali su neophodne.

Dobre navike u vezi održavanja higijene sprečiće razvoj stomatoloških problema poput kvarova, karijesa i lošeg zadaha. Posete stomatologu važne su i zato što neki stomatološki zdravstveni problemi mogu da doprinesu razvoju kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze.

Foto: depositphotos.com

To nije sve.

Pregledajući stanje zuba, usta i desni, stomatolog može da otrkrije ili posumnja na druge bolesti koje bi trebalo da rešimo.

Na primer, poremećaji u ishrani, problemi sa spavanjem, stres i anksioznost i drugo.

U nastavku je 5 stvari koje stanje naših usta i zuba može da otkrije o celokupnom zdravlju.

1. Loša ishrana

Kafa, čaj, sosevi, marinare, energetski napici i tamno voće mogu prebojiti zube i učiniti ih tamnijim. Slična situacija je i sa čokoladom, slatkišima i tamnim gaziranim pićima.

Dobra praksa je korišćenje slamčice kada je to moguće, kako bi se smanjila izloženost zuba.

Osim toga, poznato je da šećer izaziva karijes. Međutim, kada bi nakon konzumacije ovih pića i hrana oprali zube i koristili konac za čišćenje zuba, rizik od prebojavanja i karijesa bio bi znatno manji.

Ukoliko dođe do prebojavanja zuba, ne treba očajavati. Stomatolog može da posvetli Vaše zube od dve do četiri nijanse u tretmanu koji se naziva profesionalno izbeljivanje zuba.

2. Anksioznost ili loš san

Zubi mogu biti trag za bilo koju nelagodu koju osećamo. Stres, anksioznost ili poremećaji sna mogu da dovedu do škrgutanja zubima. Bruksizam, kako se stručno naziva, je znatno češći kod osoba koje imaju problema sa opstruktivnom apnejom u snu.

Zubi imaju svoju prirodnu visinu, i imaju neravnu strukturu. Škrgutanje zubima dovodi do trošenja zuba i oni postaju ravni.

Ukoliko mislite da patite od bruksizma, ili je on dijagnostifikovan od strane stomatologa, verovatno je najbolja opcija da nosite zaštitu tokom spavanja, takozvani splint.

3. Poremećaji u ishrani

Određene vrste poremećaja u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija, mogu biti očigledne stomatologu. 

Istraživanja pokazuju da želučana kiselina može ošteti i zubnu gleđ i dentin, mekši sloj neposredno ispod gleđi. Ovo se obično događa sa unutrašnje strane zuba, pa nije lako uočljivo bez pregleda.

Oštećenja i erozije gleđi može biti uzrokovana poremećajima u ishrani, ali ona nije uvek krivac. Erozija gleđi može biti genetska ili urođena, a konzumacija određenih namirnica može podstaći remineralizaciju zuba i obnavljanje gleđi.

Ukoliko dođe do oštećenja u velikoj meri, problem će verovatno morati da se sanira ugradnjom zubnih krunica.

4. Zloupotreba alkohola

Zloupotreba alkohola može dovesti do toga da dobre navike oralne higijene izgube svoj puni efekat.

Studija iz 2015. analizirala je vezu između konzumacije alkohola i oralnog zdravlja. Brazilski istraživači su otkrili da se bolest desni, ili parodontitis, povećava sa učestalošću pijenja. 

Studija je takođe pokazala da je opšta loša oralna higijena uobičajena osobina ljudi koji prekomerno piju.

Istraživači su takođe otkrili da su učesnici studije bez bolesti desni imali veći nivo plaka od onih koji ne piju, verovatno zbog načina na koji alkohol usporava proizvodnju pljuvačke i isušuje usta.

5. Srčane bolesti i dijabetes

Pokazalo se da je loše stanje desni jedan od simptoma dijabetesa, i ovo može biti prvi okidač da se pacijentu preporuči da proveri da li je u pitanju nedijagnostifikovan dijabetes.

Iako veza između parodontitisa i dijabetesa još nije potpuno shvaćena, jasno je da dijabetes povećava rizik od bolesti desni, a zapaljenje desni negativno utiče na sposobnost tela da reguliše šećer u krvi.

Štaviše, ljudi sa dijabetesom imaju tri puta veću verovatnoću da dožive ovu najtežu vrstu bolesti desni. 

Dakle, ako imate dijabetes ili kardiovaskularnu bolest, povedite posebnog računa o održavanju higijene usta i zuba, redovnim pranjem, korišćenjem zubnog konca i ispiranjem usta kako bi sprečili pojavu paradontitisa.