in

Njenu priču morate da pročitate!

Maja Kovačević je povodom Dana državnosti odlikovana od predsednika Aleksandra Vučića kao zaslužna građanka i mi kažemo da niko više ovo priznanje nije zaslužio od nje! Evo i njene priče

Maja Kovačević iz sela Vrdila kod Kraljeva se od 2018. godine, kada je preminuo njen suprug Radiša, sama brine o deci. Iako ima 11 dece, nije imala blizanačke trudnoće, a po prvi put je postala majka u 25. godini. Tad su dobili Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci, a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom kad je rodila Ružicu.

„Sve može da se postigne kada se hoće, ali i kada se dan dobro organizuje. U našoj kući je ujutru baš gužva. Spremanje za školu, doručak, završavanje jutarnje higijene u kupatilu… Često nastane haos kada stariji shvate da im nema garderobe koju su uveče izvadili iz ormana i složili na stolicu, ali su im ovi mlađi to „malo“ dirali i negde sklonili! Takođe, svi doručkuju kod kuće i to mora brzo da se spremi, da đaci i predškolci, ne bi zakasnili. Međutim, kako dan odmiče tako je u kući sve mirnije, svako zna svoje obaveze i zaduženja, atmosfera je manje-više slična kao u svakoj drugoj porodici u kojoj je manje članova nego kod nas,“ obajsnila je Maja za Mondo.

„Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš i to nas potpuno parališe jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno povećava“, rekla nam je Maja i otkriva da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede. Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i umesto igračkama najviše vole da se igraju jedni sa drugima. Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.

„Kad zaspu, obavezno ih obiđem. Prvo ih prebrojim, a kad se uverim da su svi tu i kad vidim kako bezbrižno i slatko spavaju shvatim koliko sam srećna žena,“ priča Maja i dodaje da se tad u tišini vrlo često presabira da li se tokom dana ogrešila o neko dete, kao i da li je dobar roditelj.

Svesna je da fizički ne može da se svakom posveti u onom trenutku kad je njima to potrebno, pa je zato ponekad i grize savest. Ali brzo je prođe jer i da ima dvoje dece, ta pitanja bi je svakako ponekad mučila.

Maja nam je rekla i da je nervira kad se o velikim porodicama u našoj zemlji priča kao o velikom socijalnom problemu.

„Radim na tome da se usvoji zakon da porodice koje imaju četvoro i više dece, takođe mogu da dobijaju roditeljski dodatak. Daću sve od sebe da u tome uspem,“ pričala je Maja još 2017. godine.

Da li vam deca pomažu u kućnim poslovima?

„Obavezno. Bez toga ne bismo mogli da funkcionišemo. Svako dete ima svoje zaduženje – neko ide u nabavku hrane, drugi slažu odeću koja je oprana i osušena, treći uzimaju bebu kada zaplače i donose mi je.“

Jesu li deca složna?

„Složni su, mada umeju da se posvađaju i da se potuku. Deca su i to je normalno. Ali se vole, i puno mi je srce kada vidim i osetim tu njihovu međusobnu ljubav.“

Dakle, kod vas je uvek veselo?

„Uglavnom jeste, ali dešava se da, na primer, najmađe dete počne da plače, pa ga onda i drugi imitiraju i plaču bez razloga! Takođe, ako se jedno dete razboli, dobije grip na primer, velike su šanse da će još nekoliko dece uskoro biti bolesno, pa tako grip iz kuće ne možemo da oteramo mesec dana. Osim toga, nemamo uvek dovoljno novca za sve što nam treba, bili smo i u velikim dugovima, ali uvek nekako isplivamo, Bog nas čuva.“

Kako deci objasnite da se za nešto, jednostavno, nema?

„Kažem im ono u šta i sama verujem – da čovek može da bude srećan i sa malo novca, ako zna da uživa u nekim drugim, važnijim stvarima od materijalnih. Ako imate veru u bolje sutra, ako ste optimista, ako volite život, onda vam ništa nije teško, pa ni da shvatite da danas nešto nemate. Ja svojoj deci ne mogu da pružim najbolje cipele, najbolje kompjutere, ali sam im dala nešto što neki drugi roditelji nisu – braću i sestre. Moja deca se ne igraju skupim igračkama, igraju se zajedno, i to je njihovo bogatstvo, to što imaju jedni druge.“

Stil