in

Milena iz Sombora je napipala kvržicu na dojci dok je pokušavala da zatrudni

Kada ste poslednji put pregledale grudi?

Ovo pitanje obično se postavlja u ovim danima jer je oktobar mesec borbe protiv raka dojke. A svakako bi trebalo češće. Dokaz za to je Milena Vukas (34) iz Sombora koja je kroz proces vantelesne oplodnje pokušavala da postane mama i tada je napipala promenu na dojci.

Prvo su Milena i njen suprug Milorad šest godina pokušavali da postanu roditelji. Ispostavilo se da su problem bili neprohodni jajovodi. Onda je Milenu u toku pripreme za jednu od tri vantelesne oplodnje kroz koje je prošla dočekalo i bolno saznanje da možda ima rak dojke. Na sreću, ispostavilo se da je reč o benignim promenama – cistama. Ova hrabra i uporna žena je danas presrećna mama Bogdana (4) i dvomesečne Viktorije.

Foto: Privatna arhiva

„Prvi put sam se sa pregledom grudi susrela u 29. godini, kada sam se pripremala za prvu vantelesnu oplodnju. Na sreću, sve je bilo u redu i 2018. godine stigao nam je naš prvenac Bogdan. Nakon četiri godine suprug i ja smo rešili da proširimo porodicu. Međutim, osetila sam strašan bol u predelu desne dojke, te napipala kuglicu veličine zrna graška. Naravno, odmah sam pomislila na najgore. Obratila sam se lekaru i otkrivena mi je cista. Narednih šest meseci sam išla na kontrole i ultrazvučne preglede, gde je ustanovljeno da cista ne raste, te da će se vremenom možda i sama povući. A moje naručje postalo je nakon toga bogato za jednu prekrasnu princezicu, koja je najviše obradovala starijeg brata“, priseća se sada presrećna mama Milena.

vantelesna oplodnja
Banka sperme

Ona kaže da nije imala strah od procedure VTO, posebno od hormona, kao i priča da oni izazivaju rak.

„Istraživala sam dosta o samoj proceduri i došla sam do informacije da postoje rizici od raka. Međutim, kod mene je želja za potomstvom nadjačala strah i imala sam puno poverenje u tim i svoju doktorku. Važno je da o svemu razgovarate sa svojim lekarom, a ne da se informišete i lečite uz pomoć Gugl ili Fejsbuk doktora“, naglašava Milena.

Sada kada se obeležava mesec borbe protiv raka dojke, ona ima šta da kaže ženama u Srbiji, pre svega, mladim devojkama.

„Danas svi vodimo brz život, za prioritete stavljamo neke druge stvari ispred zdravlja. Mnoge misle ima vremena, još sam mlada. I zato je moja poruka da se uspori sa životom, da se odvoji vreme za preglede. Iako nekada možemo i same da naslutimo da nešto nije u redu sa našim telom, smatram da će to lekari najbolje proceniti. Treba da nam postane praksa, kao što u kalendar upišemo – godišnji odmor, frizer, šoping, da bar jednom godišnje stavimo – moj kontrolni pregled.“

To je jako važno i jer se karcinom dojke u Srbiji poslednjih godina sve češće dijagnostikuje kod veoma mladih žena, pa i kod onih koje nisu rađale. Nažalost, oko sedam odsto žena kod kojih se dijagnostikuje rak dojke mlađe je od 40 godina, a od dva do četiri odsto njih ima manje od 35 godina. Zato je važno da se što ranije prepoznaju prvi sumnjivi znaci, kao i da se zna na koji pregled treba da se ode i kada, apeluje prof. dr Viktorija Vučaj Ćirilović, specijalistkinja radiologije, supspecijalistkinja onkologije.

„Devojke mlađe od 30 godina uglavnom smatraju da su suviše mlade za preventivne preglede grudi, te rade samopregled i misle da je to dovoljno. Kroz praksu se ipak pokazuje kako i devojke od 25 godina već mogu da imaju karcinom dojke, pa čak i da on ne bude u početnom stadijumu. Nakon menstruacije svaka devojka bi trebalo da se samopregleda i do 30. godine uradi ultrazvučni pregled dojki, dok bi prvu mamografiju trebalo da uradi do 40. godine života. One koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu treba da dođu na prvi pregled već sa 20 godina“, kaže doktorka za naš portal.

Doktorka smatra i da bi na nivou primarne zdravstvene zaštite, u okviru godišnjih ginekoloških pregleda, koje obezbeđuje RFZO, trebalo obezbediti i ultrazvučne preglede dojki bar jednom u dve godine u starosnoj kategoriji 25-35 godina.

Obavezni pregledi u toku VTO

„U našoj bolnici praksa je da svaka pacijentkinja i u okviru priprema za vantelesnu oplodnju treba da uradi i pregled dojki, koji se odnosi na ultrazvuk ili mamografiju, u zavisnosti od godina. Dešava se da nam dođe pacijentkinja koja je imala nekoliko procesa VTO, a da joj niko i nikada nije rekao da uradi pregled grudi. Pregled dojki je neizmerno važan u ovim slučajevima jer rano otkrivanje promena kod žena koje planiraju VTO ima veliki značaj u daljem toku“, navodi doktorka.

Foto: Privatna arhiva

Takođe, jedno od najčešćih pitanja prilikom informisanja o samom procesu vantelesne oplodnje i pre donošenja konačne odluke je može li hormonska stimulacija da ima i negativne posledice.

„Hormonska terapija u procesu vantelesne oplodnje je kratkotrajna, svega desetak dana kod kratkih protokola i uglavnom ne ostavlja posledice po zdravlje. Može da se koristi kod zdravih žena, a uz oprez i nadzor i kod pacijentkinja koje boluju od određenih bolesti (npr. bolesti jetre, bubrega, tumora). Upravo iz tih razloga pre postupka VTO pacijentkinja se detaljno pregleda, a to podrazumeva i obavezan pregled dojki“, ističe doktorka.

Žena i sa tumorom može da rodi

Nekad se smatralo da trudnoća predstavlja rizik za žene koje su lečene od raka dojke zbog nepovoljnog uticaja na tok bolesti. Ukoliko bi i zatrudnele, neretko su morale da prekidaju trudnoću. Prvi razlog za zabrinutost je uglavnom strah da trudnoća povećava rizik da se tumor povrati, naročito kod žena sa HR – pozitivnim rakom dojke.

„Danas, međutim, one imaju šansu za potomstvo, i to veoma uspešno. Ipak, u toku terapije koja se sprovodi zračenjem i citostaticima trudnoća nije moguća. Kada se lečenje završi, lekari daju procenu o mogućnosti trudnoće, odnosno kada je vreme za bebu“, kaže doktorka.

Foto: Privatna arhiva

To između ostalog zavisi od toga, po rečima doktorke, da li je potrebna dugotrajna terapija, da li hormoni loše utiču na tumor i još puno obaveznih analiza.

„Ako se lekari slože da ćete biti bezbedni u trudnoći, možete da krenete u proces vantelesne oplodnje. Zato je važno da se o svemu detaljno posavetujete sa vašim stručnim timom“, zaključuje doktorka.

BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram